уторак, 11. октобар 2016.

Story Time: Šta kad poljubiš pogrešnu osobu

Okej, danas imam za vas još jedan Story Time, pošto vidim da volite da čitate. Dugo sam razmišljala o čemu da pišem  ii onda sam se setila ovog dogadjaja.



Bio je kraj školske godine, tačnije tek smo se raspustili. Izašla sam sa drugaricom sva srećna i puna priča i planova. U našem gradu obično nema puno ljudi, ali te večeri su sve ulice bile prepune.  Išle smo tako, smejale se i brbljale. Prolazile smo pored ljudi, razdvajale se i opet spajale hah. I samo je najednom nestalo struje u čitavom gradu. Mrkli mrak. Tako mi je u toku razgovora rekla nešto što me jaako obradovalo,  a kada sam krenula da joj odgovorim morale smo se razdvojiti. Čim smo izašle i ponovo se spojile, zagrlila sam je jaako i poljubila u obraz uz rečii "Joooj, ti si moja duša najveća" tako glasno da su verovatno svi čuli. U tom trenutku dolazi struja, a ja se nalazim ispred kioska koji je tako osvetljen da me svi vide. A onda sam nešto skontala. Ljudi moji, sve štoo sam tada zelela bilo je  da potonem u zemlju i niko više da me ne vidi. Ukratko, to nije bila ona. Ipak, bilo bi mi donekle okej da je to neka druga drugarica, neka poznanica, ili osoba koju prvi put vidim. Bilo bi mi okej da je to neki drug, rodjak, pa čak i simpatija. Ali ne, kada se blamiram, ja se blamiram do kraja. To je bio dečko koji me "muva" dve ipo godine. A jaako je naporan, i nimalo mi se ne svidja, ni po čemu, ni malčice.  On je sve zive smorio sa mnom, jedva sam ga ubedila u to da mi se ne svidja, i sad ga eto tako poljubim, zagrlim i kazem da je duša. Oni koji su znali o čemu se radi su gledali onako otvorenih usta, moje drugarice su već bile na podu od smeha, njegovi drugovi presrećni. On presrećan, hoće opet da me grli, ja se pokušavam da se maknem i ne znam šta da radim. Zemljo, otvori se. Stvarno ne znam šta se tada dogodilo, sećam se da sam zelela da padnem u fazonu unesvestila sam se, ali sam samo produzila. Čak i sada me svi zadirkuju zbog toga, on čak i sada piše. Još uvek nisam uspela svima da objasnim šta se zaista desilo...

Molim vas, pazite pored koga idete i šta pričate, ne zelite da znate kako je kad vam se nešto ovako dogodi.


8 коментара:

  1. Hahaha! Znam da se nije lijepo smijati tuđoj "ne sreći", ali ovo je urnebesno... i hvala Bogu da se meni to nikada nije dogodilo s obzirom da sam smotana *-*
    Novi post: This is my life

    ОдговориИзбриши
  2. Jaoo,hahah!Bas zanimljiv dogadjaj!♥:D

    ksenijinkutak1.blogspot.rs

    ОдговориИзбриши
  3. Hahahahaha baš si me nasmejala!! ☺❤

    milicinkutak123.blogspot.com

    ОдговориИзбриши
  4. Haha bas si me nasmejala, ali verujem da tebi nije bilo ni malo smesno. :D ♥

    Moja svastarica

    ОдговориИзбриши
  5. Veoma zanimljivo iskustvo,haha!Odlican post!!!
    jovanaslife.blogspot.com

    ОдговориИзбриши
  6. Jaoj hahahaha, mogu misliti kako ti je bilo u tom trenutku, umirem, ali stvarno :'D

    Marsyly

    ОдговориИзбриши
  7. Hahahaha ajoj. Ne mogu zamisliti što bih ja napravila na tvome mjestu. :)

    https://sretnisanjar.blogspot.hr

    ОдговориИзбриши
  8. Jaii, bas su se ispalila xD
    Ali si me zabavika bukvakno sam plakala od smeha! :D
    Teen Queen

    ОдговориИзбриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...