6 čudnih činjenica o meni

Nikada nisam pisala nešto ovako, šta više, tu sam anonimno. No, sa kime god da sam se dopisivala, nije mi bio problem da kazem svoje ime i prezime, da se dodamo na društvenim mrezama. A danas sam odlučila da vam pišem nešto što mozda niste znali o meni :)

1. Ne umem da hodam polako

Bukvalno. Hodam jako brzo uvek. Srećom, moje drugarice su iste, ali kada god još neko šeta sa nama, 90% vremena prodje na njegove molbe da usporimo ili stanemo da se odmori. Pokušavala sam da hodam polako, ili normalno, ali ne uspeva mi hah.

2. Ne mogu da učim iz knjige

Apsolutno svaku lekcciju moram da prepišem i organizujemm na svoj način ako planiram da je naučim. Uglavnom nakon prepisivanje ne radim ništa više jer zapamtim, ili eventualno još jednom pročitam. Ali ako treba da ucim nešto iz knjige, gledaću u nju satima bez volje da počneem

3. "Jedeš sporo ali bi mogla vola pojesti" 

Ovom rečenicom me obično najbolja drugarica opisuje. I zaista je istinito, kada uzinam sa prijateljima, čak i ako uzmem manje od njih, poslednja to pojedem. A apetita imam i previše i mogu zaista puno da pojedem.

4. Ne mogu da budem ozbiljna u ozbiljnim situacijama

Ovo mrzim kod sebe. Šta god da se dogodi, a treba da ostanem stalozena i ozbiljna ja ne mogu. Ja sam ona koja se smeje kada nas profesor grdi, kada se mama dere, kada pokušavam biti ljuta, čak i ako mi neko kaze da je neko umro ili slično, ja se nasmejem. To stvarno ne volim, jer npr u ovoj poslednjoj situaciji sam obično jako tuzna i neraspolozena, ali eto. Inače, profesori me smatraju "ozbiljnom" učenicom,  i okej mi je ozbiljno da razgovaram sa njima dok se nešto objašnjava ili slično, ali, kada se radi o nečemu stvarno ozbiljnom, ja se naglas smejem. Ako znate kako to da rešim, pomagajteee.

5. Mrzim da naručujem

Ne samo da naručujem. Ali mrzim kada treba konobaru da kazem šta zelim, ili kada taksisti treba da kazem da zelim kupiti dve karte, ili treba da kazem na kojoj stanici izlazim. Čak i mrzim one razgovore na kasi imaš li sitno i slično. I u tim razgovorima bih se najradije nasmejala. U tim momentima nekako zablokiram i pričam jako tiho, da mi obično ponove pitanje jer nisu čuli. A inače se prilično derem.

6. U izlasku mi je uvek prazna baterija
Okej, ne izkazim baš, ali kada god odem u kafić ili šetnju, moja baterija je obavezno prazna, dok je kući uvek napunjena. Ne znam zašto, ali nekako se uvek tako potreefi.