PROČITANO U NOVEMBRU

Jedva dočekah ovu temu hah. Moram priznati da sam se i sama izuzetno iznenadila ovog meseca. A pogledajte i zašto..

Već u prva tri dana, pročitala sam prvu knjigu, a potom, do 16. oktobra nisam počinjala nijednu. Gledajući video divne Aleksandre s youtube kanala Books and Lilies, naprosto sam ostala postiđena. A potom, u poslednjih 14 dana oktobra me uhvatila neka euforija da sam pročitala čak 6  knjiga! Možda je to nekome malo, ali obzirom da sam čitav mesec učila i išla u školu, meni je to prosto neverovatno. Ukoliko vas zanima moja ovomesečna literatura, nastavite s čitanjem.

Prva na spisku jeste "Pismo gospođe Vilme" autorke Jelene Bačić Alimpić, u e-formi (iako ne volim da čitam preko telefona, videćete da sam ovog meseca bila prinuđena hah). Knjiga govori o Arturu, čoveku koji nikada nije saznao istoriju svoje, otac bi ga oštro prekorio svaki put kada bi pokušao nešto. Međutim, jednog dana, vraća se u rodnu zemlju, Srbiju, gde odseda kod sestre od strica i njenog supruga. Ona mu daje "pismo" njihove bake kroz koje on saznaje neverovatnu istinu o svom poreklu. Izuzetno emotivna i lepo napisana knjiga,nisam preterano oduševljena, ali svakako mi se dopala.

Ne znam kako je kod vas, ali ja sam prvi put pročitala ćuvenu Gospođu ministarku Branislava Nušića. Iako sam u školi i van nje čitala različita dela ovog autora, ova drama mi je večito izmicala iz ruku. Izuzetno je lagana i ima svega 100 stranica. Brzo se čita, a duhovita je i sarkastična, a pre svega realistična, iako je na nekim delovima iskarikirana, pa, kao i sve njegove komedije ustvari.

Govori o porodici u kojoj otac/muž postaje ministar, i prati sulude ideje njegove žene koja se potpuno unela u ulogu "gospođe ministarke"

Ovog meseca, kao obaveznu lektiru imali smo "Gorski vijenac" Petra Petrović Njegoša. Čitala sam ga već u sedmom razredu, mada ništa nisam shvatila. Da budem iskrena, i sada mi je bilo prilično teško da razumem o čemu govori, ali sam uz par olakšica ipak shvatila. Svakako, planiram da je pročitam ponovo, ali za par godina.

Toliko priča o "Alhemičaru" Paula Koelja, zaista nisam mogla da zaobiđem. Govori o mladiću pastiru koji je pošao u potragu za blagom. Naime, jedne večeri, sanjao je da se blago nalazi kod Egipatskih piramida, pa se otisnuo da ga traži iako je miljama daleko. Na tom putu, upoznaje različite ljude, prolazi kroz mnoge zgode i nezgode, ali ne odustaje. Delo je puno citata koji su vredni pažnje. Nije ništa spektakularno, ali nosi jednu lepu priču i nećete pogrešiti ako pročitate.

Kako mi je ovo prva Koeljova knjiga, mislim da ću pročitati još neke kako bih razgraničila da li mi se dopada ili ne.

Više o ovim knjigama pročitajte OVDE. Druga je definitivno vredna pomena i izuzetno mi se dopala..

Poslednja knjiga bila je pobednička zbirka pesma sa večeri poezije u mom gradu (devojka koja je pobedila nije odavde, a kao nagradu za prvo mesto dobila je štampanje ove zbire). Poeziju volim s vremena na vreme, alii u ovoj zbirci dopalo mi se svega nekoliko pesama, dok je ostatak bio prilično depresivan, barem meni..

To je bilo sve za današnji post, nadam se da vam se dopao. Šta ste vi čitali ovog meseca?

Instagram: @smoothieglam14

E-mail:  alkjhjhgfdsatrewq@gmail.com

Facebook: Smoothie Glam

Ask.fm: Smoothieglam14

Nacionalni park Lovćen, Crna Gora

 "Nacionalni park Lovćen se nalazi u jugoistočnom delu Evrope, u Crnoj Gori. Nacionalni park obuhvata centralni i najviši deo lovćenskog masiva, površine 6.220 hektara. Nalazeći se na granici dve sasvim različite prirodne celine, mora i kontinenta, Lovćen trpi uticaje oba klimatska tipa. Specifičan spoj životnih uslova uslovio je razvoj raznovrsnih bioloških sistema.

Na području ovog nacionalnog parka značajnu vrednost čini kulturno-istorijsko nasleđe. Svojevrstan arhitektonski relikt, vredan pažnje, predstavljaju čuvene lovćenske serpentine. Stari put od Kotora vijuga uz Lovćen do Njeguša, živopisnog planinskog sela, u kojem se nalaze rodne kuće Petra II Petrovića Njegoša, znamenitog crnogorskog vladike i pesnika iz XIX veka i poslednjeg vladara Crne Gore, kralja Nikole I Petrovića."

Jako je visoko, nisam sigurna koliko ima. Od dela gde kupujete karte koje se plaćaju 2 eura po osobi (mladji od sedam godina besplatno) ima 13km do Lovćena, a nakon 6km mozete videti Ivanova korita. Uvek ima turista, mada najmanje sa naših prostora. Kada ostavite automobil ima puuno stepenika do samog vrha, ali postoje delovi na kojima se mozete odmoriti ako niste u kondiciji hah. 

Kada se popnete sve je predivno. prostrano je i jako lepo napravljeno. Ulaz do grobnice Petra II  Petrović Njegoša i vidikovac se plaća 3 eura po osobi, deca ne plaćaju. Ali, nekada vas propuste, mene jesu. Pogled s vidikovca je predivan, slika ne pokazuje ni delić stvarne lepote.

Kada se popnete uz stepenice mozete otići do statue Petra II Petrović Njegoša koja se nalazi u prostoriji čiji je plafon prekriven čistim zlatom, videćete i mnoge druge statue, oruzje iz tog perioda, njegovu grobnicu, i, izmedju ostalog prelepi vidikovac. Uzivajte u fotografijama!