петак, 30. септембар 2016.

Recenzija knjiga


Ovo je prva školska godina u kojoj čitam i učim istovremeno. Do sada sam čitala samo raspustima, a sada sam nekako organizovanija. Pa, ne znam do kada će ovo trajati. Danas vam pokazujem dve knjige pročitane u nekom skorašnjem periodu, obe su kriminalističke, i dopadaju mi se, nisu najbolje koje sam pročitala, ali svakako mi se dopadaju.




Ovo je knjiga iz 1927. godine, šta da vam pričam? Napisala ju je Agata Kristi koja inače ima super knjige. No, bez obzira na starost od 90 godina, svidja mi se. Naime, radi se o čuvenom Herkulu Poarou. Dogadja se niz zločina, veoma čudnih. On ih povezuje i shvata da to radi jedna organizacija, a njegov cilj je da ih zaustavi i otkrije o kome se  radi, Naučila sam stvarno puno toga, iz oblasti hemije najviše, a takodje, okreti su neverovatni, vrlo je napeto i misteriozno, baš onako kako volim.



Ova knjiga je takodje jako stara, a autor mi je do sada bio nepoznat. Privatnom detektivu jedne kasne noći dolazi nepoznata žena, u nejasnim crtama ga moli za pomoć, on odbija i pozdravljaju se. Kasnije, ipak se zainteresovao za sve to, pa tako pokušava da pronadje misterioznu ženu i reši ubistvo, takodje, puno preokreta, i neočekivanosoti, 


Prva knjiga mi se više dopala, mada ni druga ne zaustaje. Ukoliko budete uspeli da pronadjete ove knjige (sa obzirom na starost, ne znam baš), preporučujem da pročitate. Takodje, ukoliko vaša mama ili baka vole da čitaju, verovatno ćete naći ove knjige u njihovim kućnim bibliotekama :)

среда, 28. септембар 2016.

Idealna jesenja fotografija?

Heej! Kako ste danas? Da li je jesen ušla u vas? Iskreno, nikada je nisam volela. Škola, dim od zimnica, kiše, mokre čarape, no, sada potpuno drugačije gledam na nju i divna mi je! Uživam da fotografiešm cozy autmun itd.. Danas pričamo o tome kako napraviti idealnu jesenju fotografiju, i usput, podelila bih jednu ideju sa vama.


Na početku, nije u pitanju nikakvo takmičenje, nema nagrada itd. Samo jedno nazovimo instagram druženje. Naime, pošto ćemo ovih meseci sve uglavnom fotkati upravo jesenju euforiju, bio bi red da te fotografije završe na instagramu. A sad, zašto ne bismo dodali neki poseban hašteg? Neki koji se ranije nije javljaju i koji ćemo prve upotrebiti. Prvo mi je palo na pamet #bifalllovers. Izgleda čudno, ali recimo da to predstavlja "Bloggers&Instagramers fall lovers". Sada se osećam jako glupo zato što ne umem čak ni da prenesem na šta sam mislila, ali nadam se da razumete. I onda, povremeno posetimo taj hašteg, gledamo kako raste, zapratimo one koji postavljaju, komentarišemo, družimo se itd. Ako neko želi da učestvuje neka mi se pridruži :)


Eh sadd, upoznati smo s jesenjim bojama koje moraju biti priključene, dakle: braon, bež, maslinasta, bordo, žuta.. Ukoliko ih nema na fotografiji, nije to to.

Dalje, tu su i neki rekviziti specifični za ovo doba godine: lišće, ćebad, dzemperi, čarapice, topli napici, lešnici, orasi, kukuruz, knjige...


Pronadjimo svetlost i najbolji ugao, i tu je sva filozofija, naša idealna jesenja fotka je stvorena. Ovo su neke današnje, i to je tek početak. Kako vam se čine i da li biste neku izdvojili?








уторак, 27. септембар 2016.

Story time: Padaću čitave godine?

Stari ljudi kazu "Šta radiš na Bozić, radićrš čitave godine". Ove godine, moj Bozić je protekao prilično uzbudljivo, ali izuzmimo prvi deo dana. Kada je bilo oko 20h, izašla sam napolje sa drugaricom. Šetale smo i smrzavale se. Padao je jaak sneg, ili kiša, nisam sigurna. Ipak, to nam nije smetalo jer smo bile baaš raspolozene. U nekom delu večeri otišle smo na terene ispred naše škole. Jedan deo bio je potpuno zaledjen. Inače, ti tereni su uvek osvetljeni a oko njih su diskoteke. Naravno u to vreme u jednoj diskoteci do nas se odrzavala Bozicna zurka. Ne znam da lli je više ljudi bilo unutra ili napolju, ali muzika je bila odlična i sve se čulo. Šetale smo okolo, slušale, pevušile i slično.


Potom smo krenule da se klizamo po tom ledu. Bilo je zanimljivo. U jednom trenutku ispred diskoteke izbila je "tuča". Tačnije, devojka je tukla momka, kad kazem tukla, ne mislim šamarala, već stvarno tukla (inače trenira boks, ranije je prebijala momke do granice da dolaze hitna pomoc i policija, ali nećemo sad o njoj). I tako, svi su stali oko njih, prilazili da razdvoje itd. Kada su je konačno razdvojili, počeli su da se svadjaju ovako, rečima. Iz nekog razloga to je bilo stvarno smešno i niko nije zeleo da se meša. Za to vreme,  ja sam na ledu gledala u njih i u jednom trenutku došla na sjajnu ideju. "Hej, klizači izvode divne pokrete na ledu, svi pogledi upereni su u njih, tako da me niko neće videti ako probam". Jer inače ne volim da budem u centru paznje. Ono što sam zelela da izvedem bilo je sledeće: Potrčim, podignem jednu nogu, zavrtim se i u tom okretu čučnem na jednoj nozi. Kako sam to planirala ne pitajte. Osmotrila sam situaciju i ustanovila da niko ne gleda ka meni.
Ali kada sam potrčala, digla se na nogu i počela vrteti, pala sam na stomak čitavom duzinom. To ne bi bilo tako strašno da tim padom nisam oborila neki metal čiji je zvuk ozvanjao prejako. Svi su pogledali i većina je bila u fazonu "Da li ti je dobro" dok su ostali crkavali od smeha. Modrice su mi ostale danima, i prilično sam se povredila, ali to nije bio razlog zašto nisam ustajala. Lezala sam tako na podu barem još 15 minuta plakajući od smeha. Kada su videli da mi nije ništa, SVI su se smejali. Tada me nije bilo nimalo blam i nisam mogla da dodjem sebi dosta dugo, samo sam se smejala. A i oni sa mnom. Čak je i ta devojka zaboravila na svadju.

Sutradan se išlo u školu, svi sa te zurke su bili tu, na hodnicima, oko učionica, u učionicama. Ja nisam mogla da idem normalno jer me noga jako bolela, i kada sam primetila kako me gledaju bilo me pomalo blam. Okej, malo više.

Ako se pitate da li sam padala i kasnije, po onoj rečenici. Jesam, ali ne prečesto. I uglavnom me niko nije video, osim onog dana kada sam pala sa tribina jer sam se smejala drugarici koja je pala pre mene, ali to je već druga priča hah..

Nazalost, ma koliko ovo smešno bilo meni i onima koji su gledali, ne znam da li sam uspela to da prenesem na vas. Mozda vam nije baš interesantno, ali tamo je stvarno bilo smešno.. Do sledećeg posta! :*

недеља, 25. септембар 2016.

Šta volim da čitam?

Veći deo ove naše divne blogosfere spada u knjiške moljce (koliko sam imala priliku da primetim). To mi je jako dopada, stoga sam i pokrenula rubriku Knjiški moljci. Uvek rado skoknem s jednog na drugi blog, pogledam šta je koja blogerka pročitala, kakvi su joj utisci, predlozi. Prosto se izgubim u svim tim naslovima.


Eh sad, desi se da mi se neka knjiga kojom su drugi oduševljeni ne dopadne, ili obrnuto. I to je u redu. Svako ima svoj ukus i o tome se ne diskutuje.
Činjenica je da ipakk svaka knjiga ima svoju pouku. I šta god da pročitate, naučiće vas barem jednoj životnoj lekciji i zagolicati vašu maštu da nastavite razmišljati o njoj. U današnjem postu želela bih da sa vama popričam o knjigama koje volimo. Koje žanrove, pisce, kakav stil pisanja itd. Pišem vam ovde, a vaše mišljenje očekujem u komentarima.
Pre više od godinu dana napisala sam post na temu hronologije mog čitanja. I da, moj ukus od tada dosta se izmenio. Ipak, rado se osvrnem na sve te knjižice jer su obeležile određene periode mog života.


Oduvek sam volela da gledam Mesto zločina (Istražitelji iz Majamija, CSI Njujork, itd itd), i ostale detektivske, kriminalističke serije, kao i filmove. Ipak, takve knjige me nisu privlačile. Mama ih obožava i uvek sam gledala kako ih s uživanjem čita, a bila sam u fazonu "Kako možeš da čitaš nešto gde ćeš morati da razmišljaš, bez da se opustiš". Medjutim, postala sam njena kopija. I to nije period koji traje mesec dana, već znatno duže. Ipak, razvijao se postepeno, volela sam daa čitam neizvesne avanturističke romane i naučnu fantastiku, sada, sazrevši malo, popela sam se na nešto viši stepenik i počela da se bavim ozbiljnijim štivom. Naučila sam da razdvojim ono što volim od onoga što mi se ne dopada.


Pa tako, ne volim više naučnu fantastiku, nestvarne dogadjaje i priču o savršenom životu. Volim knjige u kojima ću se istinski pronaći, u kojima ću se sjediniti sa likom, plakati i smejati se.
Ipak, ne volim ni tmurne knjige, gde se sve vrti oko ubistva i kriminala bez ijedne svetle tačke, a opet, ne volim ni klasične ljubavne romane, patetične i romantične priče.
Ne volim istoriju. Tačnije, određeni njen deo. Ipak, volim kada se poneki istorijski podatak nadje u knjizi, i dočara mi taj davno prošli momenat.
Šta volim? Volim svestrane knjige. Uglavnom kriminalističke/detektivske, u koojima nije sve bazirano na jednom slučaju, već se autor dotiče života likova, ubacuje elemente romantike, komedije, možda i horora, ubacuje akciju i napete delove. Volim da čitam knjigu širom otvorenih očiju do duboko u noć, da grizem nokte i čupam kosu isčekujući razrešenje i baš kada mislim da sam nadomak istog, nailazi još veći problem, pa onda ispočetka. I ne, nije mi naporno da razmišljam o tome, nije teško kada to voliš i uživaš u tome.


Trenutno najviše volim Agatu Kristi i Sidni Šeldona, mada, ne čitam isključivo njih.
Agata Kristi je definitivno neponovljiva spisateljica, želim da pročiitam svih 66 detektivskih romana koje je ona napisala! Iskrena da budem, pročitala sam samo jednu njenu knjigu, no, moja mama je takođe obožava, pa mi je prepričala još ponešto, a gledala sam i čuvenu seriju o Poarou koji se neretko pojavljuje u njenim delima. Iz knjige koju sam pročitala naučila sam toliko toga. Od matematike i hemije, preko logike, prava i tako u nedogled. Saznala sam kako koji otrov deluje na ljudski organizam, koje tačke tela su najslabije, a opet, tema je toliko logična, a opet teška za predpostaviti jer su preokreti neverovatni.
A sada, Sidni Šeldon. Fenomenalan pisac, kakav se više ne rađa. Takođe, želim da pročitam i sve njegove romane. On je upravo ono o čemu sam vam govorila. Priča o jednoj situaciji, a opisuje na desetine drugih. Svaki njegov lik ima svoju priču, nije knjiga u kojoj se dogodilo nešto i svi misle samo o tome, već je zaista realan i prikazuje stvarnost kakva jeste. Takodje, sjajni obrti, napetost, akcija, ma savršeno.
Takodje, volim da čitam životne priče i iskustva. Na primer, obe knjige Kristijane F. su me oduševile, tako se zabavimo, srodimo s likom i najbitnije izvučemo pouke iz tudjih grešaka,,


Tu nisu samo oni, ali eto, ovog puta sam ih izdvojila. Pisaću vam češće (ako želite) o knjigama koje čitam i volim, pa ćete i sami videti o čemu se tu radi.
I naravno, povremeno volim da pročitam i neku potpuno laganu knjigu, jer ima odličnih, ili neku tipičnu tinejdžersku gde je radnja nešto manje dinamike, ali ipak mi se jako dopadne.

Nadam se da vam nisam dosadila ovim dugim tekstom, ali eto, napisala sam ga. Očekujem vaše mišljenje u komentarima (kao što sam već rekla), šta mislite o ovome, šta vi volite da čitate, gde, kada, kako.... :)

петак, 23. септембар 2016.

Morning routine for school | Fall edition

Dobro došli u moju jesenju, jutarnu rutinu za školu :) Budim se u 07:10h. Nakon teškog buđenja, odlazim  u kupatilo..

Tamo se umivam, i perem zube, i oblačim..
Potom sledi šminka, a ona uglavnom ovako izgleda, inače, gel za obrve koristim za trepavice

Ipak, s vremena na vreme poželim da dodam neki ruž za usne. Ovo su mat olovka i karmin
Uživo, one su potpuno mat i dosta su svetije od ovoga

Takodje, ponekad poželim da dodam labelo, obično je to jedno od ova dva, jer ne volim labela u boji za školu :)

Proveravam da li sam spakovala sve knjige. Sa svim tim završim oko 07:30h kada odlazim na stanicu kako bih uhvatila autobus.

Ii na kraju, obuvam patike i odlazim :)

среда, 21. септембар 2016.

Jesam li se pokajala što sam upisala gimnaziju?

Kao što već verrovatno znate, u septembru krećem u drugi razred srednje škole, gimnazija, prirodno-matematički smer. Verujem da ste već slušali razne predrasude o gimnaziji, da sa njom ništa ne mozete raditi, da je upisuju loši djaci itd. Iskreno, ne shvatam takva mišljenja. U današnjem postu pišem vam da li sam se ja pokajala, i kako je tamo zaista.

Na samom početku - nisam. Da opet biram, isto bih odlučila. Škola je inače u mom gradu, tačnije u gradu pored, do nje moram autobusom, ali često sam tamo i sve je to blizu tako da isto kao da je jedan grad. Ono što me nervira jeste što svaki drugi profesor kaze "Vi ste gimnazijalci, vi morate to da znate".

Što se bodova tiče, nije teško upasti i to stoji, ali, teško je završiti školu sa dobrim prosekom. Tačnije, nije teško ako si spreman da učiš i radiš. Bez obzira što je moj smer matematički, sve predmete učimo podjednako, čak nam i profesori nemačkog, engleskog i latinskog kazu "Vi ste matematičari, morate ovo znati", dok konkretno za jezički smer imaju nize kriterijume, barem u mojoj školi.


Uzasno me nervira što postoji profesorka koja će na svaki način da omalovazi i spusti učenika. Niko ništa ne moze da kaze a da ga ona ne uvredi. A kada je znanje u pitanju, moramo da znamo sve od a do š i iz knjige, i sa njenih predavanja, i sa raznih internet sajtova koje sami pronalazimo. I da, u pitanju je geografija, koja nema baš puno veze sa matematikom, ali shvatate već.

Medjutim, u mojoj osnovnoj školi je bilo puo takvih nastavnika, pa sam navikla. No, ostali profesori su stvarno korektni. Svako ima svoj kriterijum i ispod toga ne ide. Ima nekoliko jako jaako strogih, koji od zakljjučne ocene prave ispite (ostave sve godine izmešano, podele ih u grupe i tako ispituju satima, moja drugarica je jednom ostala do sedam sati uveče, a prva smo smena).

Odaljih se od teme, dakle, ukoliko upišete gimnaziju, stičete znanje iz svih oblasti zivota, sve što ste učili u osnovnoj sada proširujete. Ukoliko znate da zelite biti pilot, ekonomičar, ili tako nešto, logično je da gimnazija neće biti vaš izbor. Što se daljeg školovanja tiče, mozete da upišete apsolutno svaki fakultet! (zapravo ne svaki, ali veću većinu) A kako imate stečeno znanje iz svih sfera zivota, prijemni vam neće biti toliko naporan.

Ono što zelim da kazem jeste da ćete stvarno znati dosta toga. Ja sam uvek bila vukovac, ali u samo jednom polugodištu prve godine naučila sam više negoo za čitavu osnovnu školu. Testovi znaju da se nagomilaju, raspored je jako gust, ponekad nas ostave u školi do tri, četiri sata da radimo vezbe, eksperimente ili zadatke. Ali, nijedna škola nije laka.

U svakom slučaju, kada se osvrnem na gradivo, nije to toliko teško, ali sve je do profesora. Oni ubijaju našu psihu, traze sitne detalje, pokušavaju da te zbune, no na kraju sve ispadne dobro. Da nisu takvi, verovatno bismo olako shvatili gradivo i ne bismo ga savladali.

I da, što se društva tiče, ovde mi je hiljadu puta bolje nego u osnovnoj. Svi su nekako zreliji, nema toliko zavisti i ogovaranja, mogu slobodno prići nekome ko je četvrta godina da normalno pričamo, za razliku od onog kad osmaci kazu "Jao, ti si petaak, šta ću sa tobom da radim". Znam, znam, prošla sam to. Verujem da se ne dešava samo kod mene da se dečaci u tom periodu sedmi, osmi razred uzdignu, i počne sva ona priča, shvatate me već haha, ovde toga zaista nema (ima par slučajeva, ali gledam onako uopšteno). Svi smo slozni, kada jedno odeljenje odlaze test i profesor ne popušta, dodju sva ostala da ga mole hahah.

Prvih dana smo se na primer redovno gubili po hodnicima jer je škola baš velika, i niko nas nije gledao čudno, niti su namm se smejali, nego su nam pomogli da se osećamo kao da smo tu godinama. Često nam organizuju i izlete, na koje idu sve četiri godine zajedno, i tamo uvek bude predobro. Zaista mi je drago što sam član takve "ekipe" i nadam se da će biti isto i za tri godine.

Pokajala se nisam, kao što rekoh. Mislim da ću nakon ovoga imati dobru podlogu znanja za mnoge fakultete (mada, mislim da je prilično teško upasti tamo gde bih ja zelela), a pored toga, imaću i prilično dobro opšte obrazovanje.

Pa, ima li ovde gimnazijalaca? Kako se vama čini? Da li je kod vas ovako, šta planirate dalje? I da li kod vas postoji ova čuvena "Vi ste gimnazijalci, vi morate sve da znate" 
Ako ste još uvek u osnovnoj, šta biste zeleli da upišete?


уторак, 20. септембар 2016.

Glam Box otvaranje - Septembar 2016


Nadam se da ne kasnim mnogo sa ovim postom.. Paa, pre par dana mi je stigla moja prva kutijica Glam boxa! Presrećna sam! Već dugo sam nameravala da je poručim, ali nekako bih uvek bila u fazonu "Ovog meseca ću nešto drugo, pa, sledećeg sigurno". I tako, letos sam ipak poslala porudzbinu, a moj Sunny September je tu. Sada vam radim unboxing ovog paketa.

Ukoliko ne znate šta je GlamBox, možete posetiti njihovu stranicu. Ukratko, to je kutija koja sadrži pet proizvoda. Njen sadržaj je iznenađenje. Možete je poručiti preko njihovog sajta, a cena mesečne kutije je 1299 dinara. Poštarina je besplatna.


Ovako izgleda kutija kada se otvori, i da, tu je bila još jedna mala kesica koju sam izbacila pre slikanja.


Prvi proizvod je ova Summer&Spice krema za ruke. Miriše na jasmin i ima jako neobičan, ali dosta lep miris. Mnogo mi se svidja pakovanje i svaki čas je mažem.

Cena 75ml - 249 dinara


Za ovaj proizvod ste verovatno već čuli. U pitanju je farmasi CC krema koja mi se jako dopada, ukoliko želite detaljniju recenziju, pišite mi :)

Cena 50ml - 1490 dinara



Rich sprej za termalnu zaštitu kose. Ukoliko se često peglate, uvijate ili fenirate, ovo bi trebalo biti odlično za vas. Naprskala sam ga svega jedamput, pa vam ne mogu reći ništa detaljnije.

Cena 125ml - 1431 dinar



Na redu je gel za tuširanje s mirisom vanile i lavande. U paketu ste mogli dobiti good morning, everlasting cedarwood i good night gel, a moj je, kao što vidite good night. Već sam ga isprobala i dopada mi se, ima lep miris, iako inače ne volim lavandu.

Cena 200ml - 540 dinara



Black Sea Star Marvud hranjiva maska za lice i telo namenjena masnoj i mešovitoj koži. Sadržaj ove maske mi se čini jako zanimljiv, ali ne eksperimentišem baš sa licem. Međutim, ipak mislim da ću probati, ne može biti toliko loše, a deluje mi dobro hah.

Cena 15ml - 120 dinara




Tu se nalaze još neki papirići sa popustima, pa ako vas interesuje, pogledjte.


Iii, to bi bilo to sa ovim paketom. Nadam se da vam se unboxing dopao, meni sadržaj jeste. Mislim da se ovomesečna kutija itekako isplatila i da nije moglo bolje! Ukoliko želite recenziju nekog proizvoda, pišite mi, rado ću ih uraditi :)

*slike su mračne jer nešto nije uredu sa kamerom, nadam se da će se to izmeniti*




понедељак, 19. септембар 2016.

Relax with me - Obaveštenje


Pa, ponedeljak je, mrzim ponedeljke..
No, ovo vam pišem u nedelju veče, kao neko obaveštenje :)
Blogovala sam više od mesec dana svakodnevno! Iskreno, uživala sam, i nisam očekivala da ću toliko izdržati. Ipak, nije mi bilo naporno, i mogla bih nastaviti tim tempom. Ali ipak, neću nastaviti. Došlo je vreme da se više posvetim školi, vežbanju i slobodnom vremenu van interneta, nadam se da razumete. Postovi će izlaziti dva puta nedeljno - utorkom i petkom, nekada i češće. Nakon Nove godine ću to malo izmeniti, ali trenutno neka ostane tako.

Takodje, pokušaću da budem aktivnija na instagramu, pa tako - zapratite me. Ako neki od vas žele da napravimo zajedno neku blogersku zajednicu u vidu profila na instagramu, javite mi se u DM, ili na mejl, da se dogovorimo :)

Izvinjavam se na ovakvom postu, samo sam to želela da vas obavestim, paa, lepo provedite predstojeću nedelju! :)

недеља, 18. септембар 2016.

Šta kad zagusti u školi + Story Time

Ovaj post posvećujem svim školarcima, bez obzira bili oni novi u školi, ili pak budući maturanti. Krećemoo..

Kadaa ste osvezili vase okruzenje, pronašli mesto učenja, vreme je da pripremite odredjenu literaturu. Mesto učenja varira od osobe do osobe, prvo razmislite da li spadate u prvu grupu, kojoj odgovara da često menja mesta učenja, ili pak u onu drugu, koja voli da boravi na jednom mestu.
Kako nebiste remetili koncentraciju prilkom učenja, pre početka namestite sve. Sve knjige, pribor, uzinu, i obavezno flašicu vode.
U ovom postuu ne zelim da vam pametujem šta su naučnici dokazali da poboljšava koncentraciju, da se razumemo, učenje moze biti zabavno, i blogerski saveti vam u tome pomazu, ali, kada zagusti, kada se testovi i ispitivanja nagomilaju, niko od nas nema vremena da tri sata rasprema radni sto, sobu, priprema šarene papiriće, prska okruzenje parfemom, zvace zvaku.. Okej, kada ste rasterećeni sve vam ovo pomaze, budi u vama kreativce zeljne znanja, ali nekada se mozete izgubiti u svemu tome. Mozete odvojiti sate i sate na organizaciju, a tek neki mali period na učenje. Zato pazite da vam se to ne dogodi.



Ne postoji gradivo koje se ne moze nauciti. Ne postoji profesor/nastavnik kod kojeg se neka ocena ne moze dobiti. Svi imamo predmete i ljude koji nam ne leze, svi smo se nekada siti isplakali jer smo znali za 5 a dobili 3, razumem vas u potpunosti. Ali, bitno je da u startu zaključite šta neki profesor hoće, i samim tim mu to dajete. Pita po beleškama- učite iz beleški, pita lekcijski - učite da prepričavate lekcije, pita pitanja iza gradiva - učite njih, pita iz rezimea - učite rezime. Kod nekih profesora mozete naučiti sve do slovca iz svih knjiga, belezaka, sa interneta, ali ako ne znate malu zackoljicu koju je trazio, ode vam ocena.
Zato, obratite paznju da li trazi opsirne odgovore, ili pak kraće, da li zeli odgovore iz cuga ili potpune rečenice. Imam profesorku koja ne voli puštenu kosu, sledeća ne voli nalakirane nokte, jedna od njih ne voli nikakve majice osim rolki, ili pak torbe već isključivo rančeve. Na početku to nisam znala i nije mi bilo jasno zašto sam dobijala nize ocene. Ali kada udjete u štos, dalje ćete lako. Takodje, neki moji profesori ne vole testove pisane grafitnom olovkom, čak ni jaknu u učionici. Ima ih svakakvih, dobro obratite paznju i raspitajte se kod predhodnih generacija (pogotovu budući petaci i srednjoškolci).


Šta raditi kada zagusti? Evo jednog StoryTime-a. Prošle godine, profesor je zakazao test za dve sedmice, a njegov predmet tj. fiziku uvek učim 10 dana pred test jer tako najbolje rsporedim. Medjutim, kada sam sledećeg dana došla u školu rekao je da je test sutra. Mozete zamisliti, vraćam se iz škole u 16h odmah grabim knjigu i počinjem, utom ulazi mama i govori mi da hitno moram negde da odem gde se zadrzavam do 20h. Već tada mi je bilo jasno da zezanja nema, da nemam vremena za planiranje i zabavu. (Prvo sam pomislila da ne dodjem na test, ali kod tog profesora, ko god ne dodje dobija jedan i ne moze ga popraviti, to je uradio čak i drugarici koja je bila u bolnici tih dana) Sela sam na pod i počela, ne znam ni kada  sam legla ni kada ustala, Ti testovi se sastoje od pisanja 2 lekcije (od slova do slova) plus dva zadatka. A imala sam oko 30 lekcija. Tada samm izgubila svaki pojam o vremenu i nikada neću zaboraviti tu noć. Inače sam tip koji u devet sati ostavlja knjigu i ne prilazi joj do ujutru, ne volim da učim noću. U  školu sam došla normalno, kao da je sve uredu. Prvih pet časova provela sam u neprestanom ponavljanju teorije i formula, a onda, petica. Samo neko ko je bio u ovakvoj situaciji zna taj osećaj, i najbitnije, posle te petice, znala sam da mogu sve, da mogu naučiti bilo koje gradivo kod bilo kod profesora kakvo god bilo.


Iz ovoga zaključujete da je kod učenja najbitnija upornost, sednete i čitate, ponavljate ii tako do besvesti, i ne, nećete zaboraviti sve posle dva dana, šta više pamtićete ga zauvek. Takodje, bitno je da napravite i jednu veeliku pauzu nakon svega, u kojoj je najbolje odspavati. Ono što pročitate pred spavanje najbolje se pamti zato što su šanse da zaboravite nešto tokom sna znatno manje nego kad ste budni. Zato, odspavajte sat/dva, a potom se bacite na obnavljanje, takodje, pred sam čas obnovite još jednom.

субота, 17. септембар 2016.

StoryTime: Mesečarenje

Ne znam da li sam vam nekada pomenula ovo, ali kao mala sam vrlo često mesečarila. Dešavalo se da šetam po kući, razgovaram sa zidovima ili pokusavam da izadjem iz kuce. Ali ovaj dogadjaj, u koji nisam verovala dok nisam videla snimak, nikada ne mogu zaboraviti. Zapravo mi neki ne veruju, dok ne cuju ovu pricu iz usta mojih roditelja, ali okej, prepricacu vam.


Jedne večeri, kada sam imala 6/7 godina, roditelji su me ostavili kući sa ujkom. On mladić zakljucao kucu, stavio me u krevet i zaspao. U neko doba, ustala sam iz kreveta, otključala vrata i izašla. Otišla sam kod drugarice odmah do mene. Ona nikada nije zaključavala ali nikako ne mogu da shvatim kako sam se u snu pela uz stepenice, but dobro. Ušla sam kod nje u sobu i počela da pričam. Ona je tih dana tripovala kako joj nešto šeta po sobi noći (ili je to bilo stvarno), pa je njen brat, kako bi je ubedio da nije ništa, postavio kameru pored kreveta. Ko zna šta sam sanjala ali razgovor je bio sličan ovom (ona je spavala, ali uvek je pričala u snu potpuno povezano haha):
- Hoću nešto da ti pokažem, kreni sa mnom
- Necu, ne idem sa nepoznatima
- Podji, upoznaces me
- Moram u skolu, idi
- Ako ne krenes sa mnom, nikaada nigde vise neces otici
*tisina*
- Za pet minuta na starom mestu
Tada sam izasla iz sobe, usla u susednu i zaspala ponovo. Tim koracima probudila sam njenog mladjeg brata (stariji je stavio kamere). Otisao je u drugaricinu sobu i zatekao je kako se sprema (budna). Nešto su pričali potom je uzeo kameru i otišao kod njenih roditelja. Na snimku se čuje njen glas, ali moj je nekako izmenjen, a i vidi se samo senka (nekada su kamere fotoaparata imale 3mp haha). Ljudi su se bukvalno prestrasili. Majka je vristala, otac trcao po ćerku a ja sam se probudila. Baš u trenutku kada su se našli u istoj prostoriji, ulazim ja, onako polu budna i mašem im kroz mrak.


Pošto smo bile male, nikada nisam verovala u ovo, a potom sam videla taj snimak. Nije mi jasno kako je aparat snimao tako dugo, verovatno sam usla par trenitaka nakon sto je pokrenut, roditelji su mi rekli da sam predhodnog dana neprestano slusala pesmu 'cekam te na starom mestu' tako da nam je jasno cemu onakav razgovor. Elem, njenim roditeljima je tek tada postalo jasno da se vrata moraju zakljucavati, a mojima da uvek moraju biti na oprezu. Od tada, vise nisam mesecarila, setala sam nekada u polu snu ali sam bila svesna onoga sto radim.

петак, 16. септембар 2016.

Mitovi u koje ne smete verovati!

Sugurno ste barem nekada slušali takozvane babine gatke. Ako to uradiš nećeš se udati, ako ovo ne nosiš pašće kiša itd. Stvorene su predrasude o modi i lepoti, i to se mora promeniti. Danas vam pišem koji mitovi predstavljaju potpuni promašaj.

1. Ne smete se kupati u toku ciklusa
Ovo je bukvalno van pameti, a imam drugarice koje se slazu sa tim da ovo treba postovatii. Mislim da ništa ne moze zameniti licnu higijenu, pogotovu u toku ciklusa kad treba da se istusirate (makar samo vodom) i po nekoliko puta dnevno.

2. Bele mrlje na noktima znače manjak vitamina
U ovo sam dosta dugo verovala, a onda sam našla bazbroj članaka kako je to samo mit. Te mrlje zapravo predstavljaju udarce ili oštećenje od lakova koji nisu potpuno ispravni.


3. Ukoliko se šišate kosa brze raste
Takodje nešto čime sam se iznenadila, Ali, koliko sam mogla da pronadjem ovo je samo mit. No ipak, vredi skraćivati krajeve.

4. Pasta za zube isušuje bubuljice.
Tako je, ali isušuje i kozu. Čak i ako je stavite samo na bubuljicu postoji šansa da će se proširiti i na kozu oko nje. Tako da, bolje ne koristite pastu u te svrhe.

5. Ako jedete beli luk, neće vas napadati komarci
Nemam veliki problem sa komarcima jer pazim kada palim svetlo haha, ove godine me nijedan nije ujeo. Ali ipak, ne jedite dzabe beli luk ako ne zelite, komarci od njega ne beze :/


6.  Opekotina od meduze resava se urinom
Ovo zapravo nije tačno. Urin moze da stvori infekciju, ukoliko vas meduza opece, isperite morskom vodom, a potom namazite ranu sircetom ili sodom bikarbonom, sačekajte, pa isperite.

Nadam se da vam se ovaj post dopao, ako imate nešto da dodate, pišite mi u komentare. Do sledećeg kuckanja.. :*

среда, 14. септембар 2016.

Produzite čistoću kose

Okej, ne znam da li sam mogla da smislim gori naslov. Nebitno, bitno je da izvučete poentu haha. Ne znam da li sam jedina koja ima problem sa masnom kosom, bukvalno drugi dan posle pranja ona je potpuno prljava, zbog toga, istrazivala sam malo, pričala sa prijateljima i frizerima i izvukla nešto što bi mozda najbolje delovalo, mada zavisi od osobe do osobe.

Pre svega, kosu nikako ne treba prati svaki, svaki drugi dan. To deluje na ubrzanje prljanja. Dakle, što duze mozete da izdrzite da je ne perete, to bolje. Ovo ne znači da treba da izlazite sa masnom kosom, ali ukoliko pratite savete, verovatno će se naš problem ublaziti.


Šampon za suvo pranje. Raspitajte se o markama jer nisu svi dobri. Ja ne koristim nijedan, par puta sam drugaricin, ali ne znam koja je njegova marka stvarno. Uglavnom, nanesite ga pre nego sto se kosa masti. Ako se masti treći dan, vi naprskajte drugi uveče (nemojte da to bude veče, naprskajte preko dana, govorim figurativno). Tako ćete oduziti mašnjenje.

Stavite kapu (ili šešir). Obozavam zimu zbog ovoga, ukoliko vam se kosa masti samo u gornjem delu, ovo je idealno rešenje da to prikrijete.


Umesto šampona za suvo pranje mozete upotrebiti i bebi puder u prahu (bekutanov), rastresti kosu da se ne vidi i izgledaće potpuno čisto.

Pletenice (one stegnute, pogotovu riblje kosti) su odlične za masnu kosu, em se ne izvlače, em se ne primećuje da je niste oprali, takodje, pundja ili rep mogu zameniti pletenice. Konkretno ja uvek vezem konjski rep i to izgleda super..

уторак, 13. септембар 2016.

August Haul 3. deo - Pribor

Ukoliko niste čitali prva dva dela učinite to sada.

Ko još u ovo doba prikazuje koji je pribor kupio? Ali zaista nisam stigla ranije, imala sam druge postove koji su čekali da budu objavljeni. Ove godine sam kupila nešto manje pribora nego inače, jer planiram da se dopunjavam vremenom..


Idem potpuno pobrkano, ali okej. Ovo mi je preslatko.. Sve sam kupila u lokalnoj knjizari. Ovi lepljivi papirići su stvarno odlični i mnogo mi se svidjaju, a dole se nalaze beli koji će mi svakako trebati. Koštalo je 150 dinaraa.


Ovo sam kupila početkom meseca, pa je, kao što vidite već korišteno. Korektor, selotejp, rezač, gumica, šestar i lenjiri, klasično.


Mnogo volim ovakve pernice i svako godine ih kupujem. Ove godine sam odabrala u crnoj boji, jako je mala, ali sve potrebno moze da mi stane. Svidja mi se. Što se ovih papirića tiče, preslatki su, ali uopšte nisu korisni. Svi se lepe jedne za druge i ne mogu da se koriste.


Celog dana sam sakupljala ove crne hemijske po kući, ima ih mnogo više. Kupila sam 20 punjenja i sada sve ponovo rade. Kupila sam samo tri markera jer nisam pronašla one koje sam zelela, tako da, uskoro proširenje kolekcije.



Omiljene su mi velike tanke sveske, tako da sam njih najviše kupila, najlakše su i najpraktičnije, a traju čitave godine (za odredjene predmete) Dezeni nisu ništa posebno, ali ima presimpatičnih :)


Na samom kraju, tu su dve olovke, štedler i adel (omiljene), dva patenta (tehničke olovke, kako god), dve hemijske i dve kutije zrncadi za patentovee. :) Takodje, i to treba da se proširi vrlo uskoro 


Nadam se da vam se i poslednji deo avgustnog (znam da nije pravilno) haula dopao, mozda sam malo kasnije objavila post, ali zaista nisam stigla. . :)

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...