четвртак, 31. децембар 2015.

Goodbay 2015, dont forget me!

Ovaj post dolazi potpuno neplanirano. Nisam želela da na blogu sumiram utiske ove godine, ali, shvatila sam da mi se dogodilo previše stvari kako bih je tek tako odbacila. Narvno, sa vama neću moći podeliti većinu, ali, pokušaću da obuhvatim barem delić svega. Evo, upozoravam vas da je vrlo dug post, nadam se da ćete ga ptočitati. :)


Na samom početku godine, kao poklon za rođendan, od roditelja sam dobila novi telefon samsung galaxy s3 neo, iako su do sada izašli mnogo bolji modeli, ni za šta ga ne bih menjala, baš ga čuvam i obožavaam.

Kako sam išla u osmi razred, bila sam prezauzeta. Učila sam za prijemni, za ocene, za četiri takmičenja, išla sam na mnoge vannastavne aktivnosti i družila se. Prvo bih predstavila takmičenja. Išla sam na srpski-gramatiku, došla sam do okružnog takmičenja i osvojila 14 bodova. Iskreno, tada sam bila baš razočarana, ali sada sam ponosna jer ipak, bila sam prvo mesto na školskom i drugo na opštinskom nivou. Uz to, išla sam sa drugaricom, obilazili smo prodavnice i dosta šetali. Dalje, tu je bilo okružno takmičenje iz matematike. Na školskom sam bila drugo mesto, na opštinskom treće. Išla sam sa drugaricom iz škole, sa kojom se inače nisam družila a sada smo jako bliske. Super smo se provele, padao je sneg, a mi smo šetale, išle po izlozima... Ušle smo u svaki kafić na trgu kako bismo pronašle jedan sa palačinkama (naime, pre dve godine sam svraćala u jedan i jela najsavršenije palačinke, a sada nisam mogla da se setim koji je to kafić), na kraju smo ušle u neki potpuno deseti (i da, u povratku sam se setila gde smo trebale biti). Pored nas dve, tu je bilo još 10 devojaka sa kojima sam sada u srednjoj, ali ih tad nisam poznavala i bilo nam je divno. Sve smo imale po 20 bodova što je zapravo bilo 4. mesto tako da smo zadovoljne :) Išla sam i na književnu olimpijadu, školski i opštinski nivo prvo mesto, a okružni treće. Tada sam išla sa bff u Požegu (prvi put) i super nam je bilo. A da, tu je i takmičenje iz biologije koju nisam htela da učim jer mi je bila dosadna, ali sam otišla da ispoštujem nastavnicu. Na školskom sam bila 2 mesto a na opštinskom 3 (nisam išla dalje).



Prvi put sam posetila Višegrad, o čemu sam vam već pisala, taj post pogledajte  OVDE
Što se vannastavnih aktivnosti tiče, učestvovala sam u maturanskom plesu, gde je bilo savršeno, svakome preporučujem da učestvuje. Probe su bile presmešne i vrlo uzbudljive, čak nam nije smetalo ni to što je bilo 30 stepeni (što je za proleće previše).
Dalje, tu je i akcija očistimo planetu, gde je ceo osmi razred iz opštine, i poneko iz sedmog učestvovao. Išli smo po čitavom gradu sa smećarskim kesama i rukavicama, sakupljali otpadke, iši po soliterima i tražili ljudima da nam daju smeće (da ne bi silazili do kontenjera), bilo je pomalo gadno, ali ipak ludo. Bukvalno samo trčali jer su nas ograničili, a posle su brojali kese da bi odredili ko je bio prvo mesto. Osvojili smo drugo (PREVARA! hahahah), ali nagrada je bila ista kao i za prvo. Bilo nas je dosta i taj dan ću uvek pamtiti (kao i kupanje posle toliko prljavštine).
I još je tu bio olimpijski čas, predpostavljam da ste ga i vi imali jer su išli po čitavoj Srbiji. Razredna je odabrala iz svakog odeljenja po dvoje, a potom smo išli na predavanja o olimpijadi, takmičili se u trkama, postavljali pitanja jednom bokseru (ako sam dobro napisala), dobili majice i knjige vezane za to itd. Nismo išli u školu, niti na testove tog dana (jupiii)


Sa mamom sam išla u drugi grad da kupujemo haljinu za maturu. Tražili smo sve to 15sati, dva sata pred polazak sam želela da zaplačem jer nisam našla starke kakve sam želela, i pogodite šta, baš sam ih tada ugledala! Divan dan proveden sa mamom, pomalo naporno i stresno, ali ipak super.


U maju sam se malo osamila. Slušala sam drage prijatelje kako me ogovaraju i to me baš povredilo. Tada su se mnogi dečaci dosta promenili, bilo je osuđivanja onih koji imaju dobre ocene, nemaju dečka itd. Kako sam to bolno doživljavala, otvorila sam blog. I presrećna sam! Mnogo sam ojačala (nadam se da ću još, fali mi još samopouzdanja), počela drugačije da gledam na svet, saznala mnogo toga... Da se razumemo, sada se sve konačno vratilo u normalu, taj deo puberteta ih je prošao, nadam se.
Ah da, maturka ekskurzija nam nije uspela pa smo išli na jednodnevni izlet. Ali, mogu da garantujem da smo se proveli mnogo bolje od nekih škola koje su bile po dva tri dana. Igrali smo kolo u autobusu, potom se drali i pevali, skakali.. Izašli smo na neku veliku livadu i igrali trule kobile, nas 49, na kraju smo svi završili na zemlji (mogu samo da zamislim kako je bilo nastavnicima). Obilazili smo manastire i dzamije, slušali vodiča, a potom imali slobodno vreme. Izgubili smo se dosta puta, a potom lutali da nađemo bilo koga od poznatih. Na kraju smo svi seli u jednu "pekaru" na ćevape, i ispostavilo se da smo se tu i našli. Inače, bili smo u Novom Pazaru.


Imala sam divno maturko veče, bilo mi je neprijatno da igram pred nastavnicima, ali ipak nisam propustila tu priliku. Ostala sam sa društvom do kasno uveče. Nikada neću zaboraviti to jutro, kada sam bila sva u žurbi, kada mama nije dozvolila da mi bilo šta fali, tretirala me kao kraljicu, ništa mi nije prigovarala, i sve mi je udovoljavala (mama, volim te <3). Išle smo zajedno na frizuru i šminku- Frizerka me unakazila, ali posle smo to sredile. Šminka je bila divna. Bilo je prelepo kada sam došla ispred škole i videla toliko ljudi, svi su prilazili da se slikamo, slikala sam se sa mojim maturantima, sa nastavnicima.. Šetali smo dugo, svi su slikali, i bilo je mnogo lepo (iako sam se sve vreme kezila i pričala drugovima koji su išli sa mnom u paru (išla sam sa dva druga), kako da hodaju kako se ne bismo sapleli i izblamirali pred svima. Svi smo imali te ukočene osmehe i izmedju sebe smo pričali i zezali se tokom cele šetnje tako da smo želeli da crknemo od smeha u sebi, ali to niko nije primetio (sreća). Postavila bih vam par slika sa mature, ali, znate i sami da sam anonimna ovde :)


Nedelju kasnije, imali smo oproštajnu žurku  u školi, mislim da sam bila jedina koja nije zaplakala, a žao mi je zbog toga, nisam mogla. Tamo je biloo savršeno, iako se završila u 23h mi smo ostali još duuugo.
Par dana posle bili su prijemni ispiti. Imala sam veliku tremu, ali ipak je sve prošlo super. Apsolutno nije tačno da se ne može prepisati, barem je kod mene moglo. Sa puškica ne, ali ovako da. Nažalost bila sam pored loših đaka koji mi nisu mogli pomoći, ali sam njima uradila gotovo čitav test. Ponedeljak i utorak posle testova bismo trčali po gradu hvatajući internet kako bismo proverili rešenja, dok smo trećeg dana svi, čitava škola, seli u park i pričali. Nikada neću zaboraviti one trenutke u holu škole kada prozivaju ko kada i kako ulazi, svi onako preplašeni, samo što ne zaplaču (osim mene, mrzim to)
Par dana posle toga, rezlutati su saopšteni, popunili smo listu želja za srednju školu, uručili su mi Vukovu diplomu, i tri specijalne diplome (biologija, matematika i srpski). Kada se sve okončalo, sa čitavo odeljenje je otišlo na roštiljanje. Pošli smo sa rančevima, bez cilja na koje mesto da idemo. Stopirali smo i stao je čovek koji vozi kola (velika) u kojim prevozi ovce i svinje (kasno smo to shvvatili), a onda je nas 12 selo u njih po principu, na zadnje sedište prvo troje njima u krilo drugo troje i preko njih još troje, isto tako i na prednjem sedištu. I tako smo se vozili 30 minuta. Našli smo livadu koja nije pokošena, a potom smo skakali po njoj kako bi je utabali. Postavili ćebad, roštilj (improvizacija) i posedali. Dečaci su stavili 4l piva u obližnju reku da se ohladi (reka je sve to odnela, nisu pričvrstili, aplauz), ćevapi su bili zagoreli i nismo imali hleba ali ipak je bilo super.

Ošišala sam se i napravila novu frizuru, još malo, pa savršenu za mene.
Vozila sam se sa drugom i drugaricom do bazena 45 minuta (imamo bazene udaljene pet minuta, ali ne, mi moramo na ove daleke), hmm, bili smo na biciklu. Toliko sam se užuljala da nisam mogla sedeti pet dana, kada smo bili ispred počeo je jak pljusak, sačekali smo da prođe a porom se vratili kući, imala sam ogrooomnu upalu mišića. Onda smo za pare kojim bismo kupili karte kupili grickalice, seli u dvorište, kukali kako nas sve boli i pričali viceve.


Bila sam na moru sa porodicom i upoznala dosta prijatelja, sa kojima se i danas čujem. Išla sam na krstarenje (post OVDE) i takoo..
Takođe pisala sam i postove o pakovanju za more: OVDE i OVDE


Pred školu sam bila na nedelju dana kod sestre u drugom gradu, divno smo se provele, stalno šetale, slikale se, trčale itd.

Odgledala sam mnoooogo serija, pročitala puno knjiga i gledala svakoga dana minimum 4 epizode PLL, obožavam ihhh!
Sa drugom sam se pela na jednu "planinu" čak dva sata, crkla sam, a onda smo trčali na vrhu smejali se, i slikali. I da, trevbalo bi napomenuti da nije hteo da silazi normalnim putem već niz neku zemlju kojom se nismo mogli spustiti. Hvatala sam se za svaku travku. Petnaest minuta sam mu se drala i psovala sve što sam stigla (na pristojan način), pokušavajući da siđem, dok se on smejao. Potom sam ugazila u potok i skroz se umorkila, on se smejao. Pa dobro, posle sam ga gurnula pa je bio mnogo više mokar. Par puta sam pala, ali bilo je sjajno hahah.



Ah daa, prvi dan u novoj školi! Iskreno nisam mogla obuzdati smeh. Too ste već mogli zaključiti, ali u trenucima kada su svi plakali i drhtali ja sam se smejala. Prijemni, oproštajna žurka, matura, prvi dan škole, prvi test, poslednji dani u osnovnoj, bila sam tužna što sve to napuštam, ali radovala sam se što sam tu, što doživljavam nešto što se doživi jednom u životu, htela sam da pamtim te trenutke na lep način, a ne da plačem. Tog dana svi su drhtali, plašili se, stariji razredi su nas čudno gledali, profesori su bili namrgođeni i strogi, svi su pazili da se ne sapletu, da se ne blamiraju, a ja sam išla sa kezom od uva do uva i bila presrećna što sam tu. I još uvek sam, radujem se svakom novom danu u školi ma koliko stresno i naporno bilo. Radujem se svakom njegovom osmehu (koji nije upućen meni), svakom novom času, odmoru, dolasku u školu...

U oktobru sam imala 4 rodjendana i 2 svadbe i ništa nije bilo u mom gradu. Dok su svi u kolima kukali što moraju da se voze 6h ja sam bila presrećna i onako kao malo detence posmatrala predele, slušala muziku i radovala se. A tamo, bilo je super, kako se i očekivalo.

Jaoj, toliko sam se raspričala, bolje da sada stanem jer ću u suprotnom pisati do sutra. Nadam se da vas nisam smorila, ovaj post mi je baš lepo došao. Isplakala sam more suza (od sreće) i smejala se na glas. Valjda će vam se svideti.. :)

instagram: smoothieglam14

уторак, 29. децембар 2015.

#FilmsTime



S novom godinom, kao što vidite, stižu vam i nove rubrike. Danas ide nešto za filmoljubce, a ja sam definitivno jedan od njih! Ovih dana sam prelistavala neke instagram profile, uglavnom citate iz filmova, pa sam počela da zapisujem. Znate ono kada imate slobodno vreme, gleda vam se film, pa onda 80% vremena potrošite na biranje istog. Ide nam raspust, idu nam praznici, pa stoga je logično da će Bojana to iskoristiti u krevetu, uz grickalice i film. Sada vam donosim moju listu filmova za 2016 koja je podugačka će verovatno trajati par meseci. Kada se ova lista produži, javljam vam.

Što se same rubrike tiče, prvo bih želela da čujem u komentarima koliko vas voli da gleda filmove. Ako odziv bude velik, ovde ćete naći razne FilmsProjecte (mislim da sam vas smorila sa ovim), opisivaću vam filmove koje sam pogledala, davati predloge, razmenjivaćemo mišljenja itd. :) Takodje mislim da bi bilo lepo da otvorimo i kutak za knjigoljubce (čiji sam takodje član), ali, prvo bih želela vaše mišljenje. :)

Ono što sam shvatila jeste da ovde ima i dosta serija, no dobro, i one će poslužiti..

Ukoliko ne možete da pročitate:
1.Crazy, stupid love
2. Modern family
3. New girl
4. 10 things I hate about you
5. The princess diary
6. The brodly Bunch
7. How I met your mother
8. The Hangover
9. The tourist
10. Neki novi klinci
11.Awkward
12. You again
13. The holiday
14.Freaks and geeks
15. Hercules
16. The sweetest things
17.A cinderella story
18. 500 days of summer
19. Love actually
20.The nightmare before Christmas
21. How the Grinich stole Christmas
22. Sve što želim za Božić
23. The bling ring
24. Miracle on 34th street
25. Blue valenine
26. Whats your number
27. The ugly truth
28. Blue Jasmine
29. The suit life on deck
30. Just add water
31. Lets be cops
32. Angel eyes
33. Bridesmaids
34. Easu A
35. Fight club
36. Aquamarine
37. The santa clouse
38. New you see me
39. Friends with benefits
40. Anastasia
41. Barbie in the nutchracher (ne znam jesam li dobro prepisala, verovatno ne)
42. Beauty and the Best- the enchanted christmas
43. A long way down
44. Another me
45. Goosebums
46. The age of adaline
47. Paper towns
48. Love, Rosie
49. Euro trip
50. Accepted






недеља, 27. децембар 2015.

Moji planovi - Blog


Volite li da planirate? Ili jednostavno puštate da stvari teku svojim tokom? Iskreno, na čistoj sam sredini. Nekada volim sve do detalja da isplaniram, ali uglavnom se držim isključivo kostura. Ovo možemo shvatiti kao novu rubriku,  a možda i ne, hmm. Verovatno će biti sličnih postova, ako vam se ovaj dopadne..


Danas vam pričam o mojim planovima za blog. Kao što znate, pišem anonimno. Pišem za svoju dušu, bez saradnji, bez zarade. Pišem kada ja to želim. I moram priznati da ne dajem svoj maksimum. Istina, trudim se, i želim da mi postovi budu bolji i bolji, ali trenutno sam u periodu kada se ne mogu previše posvetiti blogu. Nekome se moj rad svidja, nekome ne. Tako je oduvek bilo i biće. Za sada ne želim ništa fa menjam. Nastaviću da pišem Anonimno iz hobija, i naravno, iz ljubavi. Kao većina vas predpostavljam, nakon srednje planiram da upišem fakultet u većem gradu, i samim tim se na neki način preselim. Iako je moja ličnost u velikom delu izgradjena, fali tu još dosta toga. Imam 15 i zrelija sam od mnogih vršnjaka, ali mislim da nisam dostigla ni najniži nivo zrelosti. Mislim da imam mnogo nedostataka i da treba to vremenom korigovati. Vezano za ovo, moj grad je mali, svi se poznaju i svi znaju sve o svakome. Dugo sam razmišljala da li da otvorim anoniman blog ili ipak ne. Na kraju, srećna sam što je ovako. Kada bi moja škola i okolina znala da sam ja 'ta' sve bi bilo drugačije. Verujem da bi me vredjali i zezali, počevši od pojedinih 'najboljih' drugarica. Sa obzirom na moju osetljivost za koju niko ne zna (ljudi uglavnom misle da nisam emotivna i da me ništa ne dotiče, možda sam pogrešila, ali sama sam odabrala, kada Bi svi oni znali koliko sam osetljiva i kakve sitnice me pogadjaju, verujem da postoje oni koji bi to iskoristili protiv mene, i zbog kojih bih bila još emotivnija, zbog čega bih vrlo lako mogla zadobiti i neku bolest. Nažalost, ne mogu to pobediti, kada sam sama svašta me pogodi, ali kada je pored mene barem jedna osoba, potpuno sam neosetljiva. Možda grešim, ispravite me..
Kada podjem na fakultet, verujem da ću ostati u kontaktu sa odredjenim drugaricama koje imaju užasno mišljenje o blogu i blogerima, upravo zbog toga sada nemam neanoiman blog, nadam se da nećemo biti previše bliske i da mi tada neće ovoliko značiti. Neću se previše eksponirati i možda ni ne saznaju, ali ipak, volela bih da barem tada budem okružena osobama sličnim meni. Npr. Sada u srednjoj sve devojčice, a i dečaci (osim tih pojedinaca) podržavaju i vole blogove i youtube kanale. Negde u četvrtoj godini planirala sam da otvorim blog iako, sigurna sam,da ću se tada mnoogo spremati za prijemni, i daću sve od sebe da se upišem u željeni fakultet, ali baš u tim danima trebaće mi nešto da se opustim. Kada god imam puno obaveza, kada sam napeta i nervozna, uveče, pred spavanje, napravim toplu kupku, uzmem telefon i otkucam nešto. Tekst u vidu dnevnika, gde bih napisala šta mi se tog dana desilo. Nekada dajem savete drugima, ili pišem o potpuno drugim temama. Možda u početku postovi neće biti česti, ali trudiću se da uvek imam rezervu. Kako ovaj blog vodim već pola godine, znaću dosta toga, zbog toga mislim da će taj blog biti puno bolji. Daću sve od sebe da uspe, da bude koristan mnogima.. Kada budem pošla tamo, neću imati mnogo društva na početku, a verovatno neću ni imati dovoljno vremena za zabavu, barem ne svakoga dana, zbog čega ću to vreme posvetiti blogu. Što se zarade tiČe, svi znamo kakvo je stanje u našoj državi i znamo da novac nikada ne može biti na odmet. Volela bih da imam nekog primanja od bloga, ali to mi definitivno nije ni u top deset ciljeva..
Nadam se da će se ovo ostvariti, da će moja psiha biti još jača, i da se želja za pisanjem i fotografijom neće ugasti.

Sada, želim da čujem vaše planove koji se tiču vašeg bloga, i vaše utiske o mojim planovima, i ovom postu. :)

среда, 23. децембар 2015.

Promenila sam se? | NY special


Hmm, došlo je vreme da pričamo o promenama tokom godine koja nas zauvek napušta. Da li ste se uopšte promenili? Da, ja jesam. U mnogo faktora.

Sve do septembra bila sam nešto sasvim drugo. Slobodno mogu da kažem da je srednja škola nešto najlepše što mi se dogodilo, ništa mi nije teško i uvek sam srećna, a evo kako dam se ustvari menjala:
Škola
Do skoro sam plakala za svaku četvorku. Bilo je perioda da zaplačem u školi pred svima (peti razred), ali, konkretno ove godine, kada bih dobila četiri, ne bih pustila suzu pred drugima, ali dalo se primetiti da sam 'nadrndana'. A onda, kad dodjem kući plačem po nekoliko sati, ne mogu da učim, da jedem (dobro, ne za svaku četvorku ali za one bitne da). Imala sam pojedine nastavnike koje sam mrzela, koji su uvek govorili 'bićete nam zahvalni kad odavde izadjete' ali ne, ja nisam. Smatram da nisu imali prava da nas ismevaju, da nam ruše snove, da govore kako odstupamo od normalnosti, već da su samo trebali da nas nauče gradivu. A zbog svojih podsmevki i 'pedagoških' govora, nismo dovoljno naučili. Mrzela sam da idem u školu, i da učim, sve sam radila nazor. Međutim, u maju, kada sam otvorila blog to se promenilo, počela sam na školu da gledam drugim očima, tražila sam nešto zanimljivo u učenju, i počela stvarno da učim na pravi način. Od kako sam pošla u srednju, okružena sam različitim ljudima, sa mnogima nemam ništa zajedničko, ali dosta dobro se slažemo. Moram priznati da je to čista sreća. Druga odeljenja prve godine moje škole su sušta suprotnost, svi su isti i teže da budu drugačiji, ogovaraju se, ucenjuju itd. Prestala sam da budem tužna zbog ocena, imam poneku 4 ali znam da sam sama pogrešila, i nemam se zbog čega nervirati. A uz to, svi smo jedni uz druge, uvek se nađe neko ko ima istu ocenu iz nekog predmeta kao ja, ko nije radio test itd, a onda nas dvoje, troje, zajedno učimo, preslušavamo se, pomažemo na testu, ukoliko nastavnica prozove onog ko se najmanje spremao, uvek se neko javi da ga spase sigurne jedinice i tako u krug.. Oni su me ojačali. Uz to, najmladji smo u školi, i iako se većina buni, meni je to preslatko. Ima puno lepih dečaka, sa viših razreda, koji su takodje jako dobri. Sada mi nije teško da ustanem iz kreveta jer znam da će mi biti lepo. I koliko god se ja žalila, ne mrzim učenje, znam da ću naučiti nešto novo i to mi da motivaciju.


 Što se tiče lomših komentara.. paa, oduvek sam imala sifre svojih drugarica i one moje. One su vrlo sprecificne, kad im je dosadno tracare sve i svakog, cak i izmedju sebe tj. Ogovaraju mene itd, ali to je zapravo vise zezanje nego ozbiljnost, no ipak, u svakoj sali ima deo istine i mene je to stvarno povredjivalo, nisam mogla da se oduprem pritisku da ne udjem na njihov cet i procitam sta pricaju o meni a onda bih danima tugovala zbog toga. Lose komentare sa strane uglavnom ne dobijam, desilo se par puta, jednostavno bih iskulirala (iako bih bila jakoo tuzna) i to bi prestalo. Sada vise ne uzimam njihove sifre i ne želim da znam šta pričaju o meni. Ako nešto misle ozbiljno reći će mi u lice. Kada mi neko da primedbu uvek imam spreman odgovor jer ne dopuštam sebi da radim nešto zbog čega ću se kajati (ili se bar trudim), a postala sam potpuno otporna na to jer sam svesna svojih nedostataka koji se ne mogu ispraviti, pomirila sam se sa njima, i više mi ne smetaju.


Hmm, lajkovi? Tema današnjice. Obično sam imala oko 100 lajkova na slici, mojw fotografije su zaštićene i prihvatam samo one koje poznajem. Moje drugarice su naravno imale više od toga jer su im svakakvi ljudi lajkovali. U početku sam se nervirala i osećala manje vrednom, no, kako sam širila krug svojih prijatelja taj broj je rastao, i sada, kad sam izjednačena sa njima, više ne shvatam poentu. Šta će mi lajkovi u životu?


Svideti se prijateljima.. Moja drugarica ima dečka i najbolja drugarica joj je ona koja ga 24h dnevno smara pričom o njoj, koja će joj pričati kako su najdivniji par i zauvek će ostati zajedno. Onda vam njen dečko postaje najbolji prijatelj koji će vam pomagati da se svidite momcima i kome ćete davati savete. Kada vezi dodje kraj, izgubite svaki kontakt sa 'najboljim drugom' a on onda ogovara vas i vašu drugaricu. Nezreli dečaci. No, ove godine tome je došao kraj. Kada bi drugarica bila u vezi, nisam se mešala niti davala bilo kakve savete njenom dečku. Taj posao su preuzele druge drugarice. U to doba, ti momci me nisu voleli,  već su se smejali kada bi čuli da njihova devojka izlazi sa mnom. Iskreno, nije mi smetalo jer sam znala šta će biti na kraju. Naravno, veze nisu izdržale duže od dva meseca. Sada se drugarice i njihovi bivši svadjaju, a svaki od njih govori da sam jedino ja bila realna u tom dobu i kaju se zbog toga što su pričali. Zbog toga vam kažem budite svoji, ne pravite se da ste nešto što niste, ne nervirajte se ako vam pričaju iza ledja, kad-tad shvatiće da su grešili. Kraj osnovne škole je za dečake poseban period. Uzdignu se, misle da su šmekeri, da mogu imati svaku, žele da izlaze, da piju, da budu huligani. Misle da ih svi obožavaju i sklapaju svoje društvo gde spadaju devojčice koje se menjaju na isti način. Ali evo, skoro sam prošla kroz to i ozbiljno vam kažem ne uzdižite se. Budite uvek svesni svojih godina i radite samo ono što želite. Nisam se menjala i mnogi od njih su me izbacivali i društva i smatrali debilom, što me jako povređivalo. No sada, shvatili su šta se dešavalo. Shvatili su da ih niko od njihovih 'prijatelja' nije stvarno voleo već su ih koristili i ismevali. Redovno slušam priče i izvinjenja kako im je žao jer su se tako poneli i kako su odredjene osobe i ja (uglavnom oni koji su se držali po strani) bili jedini upravu. To je bio primer kako su se drugi promenili, i savet kako ne treba da se ponašate jer ipak - Sve se vraća.
Mislim da sam ovo previše odužila, trenutno sam zadovoljna sobom, želim još toga da promenim, ali za sada je super.

Možda budem napisala i drugi deo, ali o tome ćemo se dogovoriti :) Slike nemaju veze sa tekstom, stavljala sam ih onako. Uslikane su telefonom, kao i obično.  Previše sam ovo odužila, nadam se da vam ne smeta.
Instagram: smoothieglam14

уторак, 22. децембар 2015.

Photos of Decembar

Ove godine, decembar je prošao gotovo bez snega. Iako nemam osećaj da je tako, za vrlo kratko vreme, oprostićemo se od ove, meni veoma bitne godine. Bilo je uspona i padova, smeha i suza, ali, bitno je da je pozdravimo osmehom, i sa još jačim i svetlijim dočekamo tu 2016. u nadi da će biti najbolja do sada. Danas sam tu sa slikama iz ovog meseca, nadam se da će vam se dopasti, pišite mi utiske..

Kako je vama prošao decembar? 

















Kamera: telefon Samsung Galaxy s3 neo
Instagram: smoothieglam

недеља, 20. децембар 2015.

Planovi za 2016.

Vreme je praznika. Sve se obavlja brzo i u ritmu. Idemo u školu, učimo, gledamo praznične filmove, čitamo stare dnevnike, pravimo rezime protekle godine, šta smo to uradili a nismo trebali? Zbog čega smo ponosni, zbog čega ne? Kujemo planove za predstojeću 2016. Godinu.. Današnjim postom, donosim vam svoje želje i planove za narednu godinu.


1. Proslaviti rodjendan u krugu najboljih prijatelja i lepo se provesti. Slavim 14. januara, isplanirala sam kako i sa kim ću ga provesti, jaako sam uzbuđena..

2. Redovno učiti i ostvariti što bolji uspeh u školi.




3. Dovršiti započeti roman. Naime, meni se trenutno dešava vrlo čudna situacija što se ljubavi tiče. Znate da nisam bila zaljubljena, i ne znam da li vam mogu reći jesam li sada. Tačnije, nisam, ali ne mogu reći da mi se niko ne sviđa. No, to je malo komplikovano, u početku sam se nervirala, a potom sam otvorila word i počela da pišem. Delovi situacija su isti kao kod mene, ali ja ih menjam i činim lepšim, onakvim kakvim bih ih želela videti uživo. A kada je to sve tako lepo napisano, srećna sam kao da se stvarno događa. Ne znam da li ću to podeliti sa nekim (verovatno ne), ali, možda bih vam slikala neke delove, da čujem vaše mišljenje (a ako se dopadne i meni i vama onda sve)


4. Početi geoproject. Ukoliko vas zanima o čemu se radi, napisaću poseban post o tome. Da vas barem malo uputim: Oduvek sam mrzela geografiju zbog nastavnika. Sada imam prestrogu profesoricu koju takođe ne volim, bar ne sada, ali, u meni se probudila ljubav za geografijom, dok učimo nešto u školi, uvek želim da znam još još još, i zbog toga sam odlučila napraviti taj geoproject..

5. Pročitati što više knjiga. Baš volim da čitam, ali, tokom škole, to su samo lektire (koje i ne volim baš). Nadam se da ću ove godine pročitati puuno knjiga, a vii mi predložite neke u komentar..

6. Odgledati dosta filmova... Oni su moja ljubav, moja strast, odgledala sam ih doosta i uvek mogu još (takođe mi predložite neke)

7. Sagledati serije. Jedva čekam novu sezonu PLL, pored toga, na raspustima želim da dovršim i Internat i Tračaru.

8. Napraviti lepe slike. U poslednje vreme mnoogo volim da fotografišem, uglavnom to radim kamerom telefona (8mp) a imam i nikonov obični fotoaparat (16mp, ali nisam sigurna), pa se trudim da naučim rukovati njime iako idalje ne mogu da se snađem sa fokusom, mnogo mi je lakše raditi sa telefonom.


9. Biti u svakodnevnom kontaktu sa drugaricom koja ne živi ovde, Preselila se još u prvom osnovne, od tada smo se samo jednom (ovog leta), ali nikada nismo izgubile kontakt, nadam se da će tako i ostati.

10. Putovati.. Obično putujem samo sa porodicom (predpostavljam kao i većina tinejdzera) i to nije mnogo, odemo na more i obilazimo neke obližnje gradove kada smo svi slobodni, i ma koliko to nekima glupo zvučalo, ja stvarno uživam u svakom putovanju pa makar to bilo 20km udaljeno od mojeg grada.

11. Napraviti TravelProject. Još jedan projekat, ako vas zanima, takođe ću napisati odvojen post.

12. Redovono ostavljati tragove u teglici. Sigurno ste čitali Anjin post gde pokazuje svoje uspomene iz tegle, želim ove godine da uradim isto, samo što ću pokušati da skoro svakoga dana na mali papirić napišem nešto, a potom to ubacim u teglicu (pre će biti kutiju)

13. Napraviti slike pod vodom. Moja drugarica je nedavno dobila telefon (iPhone 6plus) kojim se mogu praviti podvodne fotografije, jedva čekam letoo!!

14. Dovesti frizuru do savršenstva. Okej, ne baš do savršenstva, ali već duugo (od šestog razreda) imam ideju kako želim da mi kosa izgleda. Sviđa mi se njena boja, a frizure su se dosta menjale, kao i sastav i gustina kose, trenutno sam nadomak cilja i nadam se da ću u ovoj godini konačno biti potpuno zadovoljna njome.

15. Vežbati što više. Pa, ovo kažem svake godine, i obično prekršim. Ali evo, obećavam, pokrenuću se, bareem malo!


16. Biti srećna, zajedno za porodicom i prijateljima.


Izvinjavam se jer nisam pisala duže vreme, nisam imala vremena, zaista. Ne želim više ništa da obećabvam, koristiću svaku priliku za pisanje. Nadam se da vam se ovaj post dopao, a vaš zadatak je:
Napišite mi 16 vaših planova/želja za 2016 u komentar, a onda, u ovo doba sledeće godine zajedno ćemo proveriti kako smo napredovali. 

субота, 28. новембар 2015.

Planovi za vikend

Dobro jutrooo! Okej, nije baš jutro, ali sa obzirom na to da sam ove nedelje bila preopterrćena, i da sam sinoć kasno legla, malo sam se zanela.. Danas pričamo o planovima za ovaj vikend. Kod mene - radno.


Imam preeviše predmeta da učim, ne znam šta bih pre. Nadam se da ću sve stići.
Želela bih malo prošetati sa drugaricama preko dana, dok pada sneg, ali, to još ne mogu da planiram..
Večeras očekujem goste, i baš se radujem jer ih duugo nisam videla..


Hmm... vežbe. Bio bi red da se malo pokrem
 Tokom leta sam uvek negde išla, žurila, vežbala, a od septembra samo sedim,učim,spavam i jedem. U pauzama malo i dišem.. Trenutno imam groznu upalu mišića jer svaki dan moram da se penjem na čevtrti i spuštam na prvi sprat škole najmanje triput dnevno. Uz to, na fizičkom smo morali 90minuta da igramo košarku (koja je meni super sport kad gledam, ali mrzim da je igram), da ne pominjem to što mi je koda bila odvezana jer sam zaboravila trakicu i to što sam bila u šorcu u prostoriji od 10 stepeni. Pre i posle toga smo trčali 800m i crkla sam. Moram barem jednom vežbe da uradim.
U pauzama od učenja treba da čitam tri različite lektire, fotografišem i editujem slike za postove.
*Upravo je 11:11, daklee neko na slovo J misli na menee i postala sam nečija simpatija, kako da nee*


To bi trebale biti glavne stavke za ova dva dana. Koji su vaši planovi ovog vikenda?

четвртак, 26. новембар 2015.

Prvi sneg | LIVE

Ove večeri, u mom gradu je počeo da pada prvo sneg^^. Čim je malo napadalo izašla sam napolje da uslikam prve prizore. Naravno, sa obzirom da je veče, nisam mogla da napravim bolje slike. Donosim vam moje prve snežne fotografije i uskoro očekujte one gde će biti dan i kojih će biti mnoogo više. Nadam se da volite sneg, da će te uživati i da će ova zima biti najbolja do sada (iako počinje za skoro mesec dana) :*

Da li je kod vas pao prvi sneg? 


Znam da se ništa ne vidi, ali ovo je prva fotografija snega tako da sam morala da je ubacim..







среда, 25. новембар 2015.

Potroseni proizvodi #2

Hmm, nisam sigurna koliko je tačno prošlo od predhodnog posta o potrošenim proizvodima, ali, ako se ne varam, rađen je u septembru. Ovog puta imam nešto više proizvoda, ali, neću ih do detalja opisiavti, bilo bi bolje da odmah krenemo..


Prvi proizvod je ova elseve loreal maska za kosu. Miris nema, tj. nije ništa posebno. Nisam je redovno koristila jer mi se kosa i sama brzo masti, a dok bih je nanosila na vrhove kose, slučajno bih je razmazala i po korenu što bi prouzrokovalo brže mašćenje. Nanosi se po principu: nanesete je na krajeve, sačekate 2,3 minuta pa isperete. Nakon korišćenja, kosa mi se lakše raščešljavala, nisam sigurna kolika je cena ali nije bila previše visoka. Sve u svemu, nisam oduševljena, ali maska sasvim konkretno obavlja ono za šta je namenjena i mislim da ću je ponovo kupiti.



Ovo je bekutanovo ulje za telo, a kao što vidite, potpuno je izbledelo. Koristila sam ga uglavnom na moru, tako što se čitava namackam njime i ona sunčam. Privlači sunce i brže se crni od njega (opet kažem, ništa previše, ali da, crni se). Ono što je moj problem jeste to, da odmah po stavljanju ulja i izloženosti suncu, počinje da vas pecka jer je očigledno da deluje, ali mene taj osećaj izluđuje pa sam vrlo često odmah uskakala u vodu kako bih se sprala. Uz to, nervira me to što sam bila masna od njega (da li je moguce?). Ali opet, tako i treba da deluje, moj brat koji je inače potpuno beo, dobio je sjajnu boju samo od ovoga. I daa, ne gorite, osim ako niste dug vremenski period izloženi suncu.


Još jedan bekutanov proizvod hahah. Ovu kremu u svako doba imam u kući. Za ruke, za lice, kada su mi usne suve, kada mi iskoči bubuljica.. Ima jako prijatan bebi miris i sviđa mi se.


Zapravo, ja ovu kremu ne koristim. To je za žene od 30+ godina ako se ne varam, tačnije za bore i za zatezanje lica. Moja mama nikada nije koristila takve kreme, a ovu je dobila na poklon i kaže da je oduševljena rezultatima. Odmah je kupila novo pakovanje, što znači da je krema prilično kvalitetna. Ona je iz avon kataloga, pa eto primera šta možete pokloniti mami :)

Ovo je gel za tuširanje iz avona, koristim ga već dosga dugo i potpuno mi je okej, ima vrlo lep i osvežavajuć miris, a ne troši se brzo.

Kod mene uvek ćete maći jednu glicerinskj kremu. Nju koristimk svi u porodici, ali ponajmanje ja (mrzim da su mi ruke masne), ona ima lep miris i ruke su hidrirane nakon korišćenja.


ovo je aurin šljokičasti lak čiji broj ne znam. Uvek sam ga koristila, ali sada se skoreo. Imate sve preporuke za ove male aurine lakove jer, iako je četkica dosta mala, postojani su a nijanse su odlične, sljokice pogotovu!

Ovo je Mejblin maskara koja je prilično stara. Koristila sam je dosta dugo, ali uglavnom sam stavljala još jedan sloj maskare preko ili je nanosila na donje trepavice, prilično je dobra samo ja nisam ljubitelj takvih četkica. Opet kažem, ne sumnjam da ću je ponovo kupiti :)


Ovo je luxe maskara, iz avona. Kao što vidite, četkica je velika i meni se ova maskara baš dopala i dugo je trajala.

Još jedan avon proizvod. Nije potpuno prazan ali potpuno je neupotrebiv. Jedno vreme koristila sam ga neprekidno, ima divan miris i lepa je boja. Vremenom sam zaboravila na njega i sve redje ga koristila. Sada nažalost mogu samo da ga bacim.



Ovo je najobičnije labelo sa ukusom(mirisom) jagode. Koristila sam ga dugo i uvek se nađe tu negde. Jako je blago i lepo i ima divan miris, obožavam da koristim BabyLipsove jer oni najbolje hidriraju usne, ali ne mogu ni ovo baciti u drugi plan jer ga često koristim, vrlo je povoljno i sviđa mi se.

Obično kupim aceton koji mi padne pod ruku, i nemam neko posebno mišljenje o acetonima generalno. Dobar je, obavlja svoju funkciju i nema previše jak miris. :)

Ovo mi je savršeno! Iskreno samo sam ovaj lak za jačanje noktiju koristila (kupovala sam ga više puta) i stvarno su nokti jači. Meni je svakoga dana bio nalakiran i nije imalo šanse da puknu, doduše, kada bih ga skinula, bili su mekši, ali ipak jači nego ranije. Razmišljam da probam i GoldeNRose, ali ne sumnjam da ću ovaj avonov opet kupiti.

Moram priznati da me ovaj ajlajner ne oduševljava. To je LUXE iz avona. Kao što vidite četkica je velika a pakovanje malo. Ostavlja dobar trag i relativno dugo traje, ali četkica je jako meka, krivi se i onda dolazi do velikih brljanja i nepreciznog nanošenja. Trenutno mi je Essence 16h, vodootporni čisti favorit, a odmah potom i GoldenRose. Probala sam samo dva avonova ajlajnera, ali nisu mi se baš svideli, ako ste imali suprotno iskustvo, obavezno mi javite!

To su ovomesečni potrošeni proizvodi, a verujem da će vrlo uskoro biti objavljeni novi. Ćaoo :*

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...