Kao što već verrovatno znate, u septembru krećem u drugi razred srednje škole, gimnazija, prirodno-matematički smer. Verujem da ste već slušali razne predrasude o gimnaziji, da sa njom ništa ne mozete raditi, da je upisuju loši djaci itd. Iskreno, ne shvatam takva mišljenja. U današnjem postu pišem vam da li sam se ja pokajala, i kako je tamo zaista.
Na samom početku - nisam. Da opet biram, isto bih odlučila. Škola je inače u mom gradu, tačnije u gradu pored, do nje moram autobusom, ali često sam tamo i sve je to blizu tako da isto kao da je jedan grad. Ono što me nervira jeste što svaki drugi profesor kaze "Vi ste gimnazijalci, vi morate to da znate".
Što se bodova tiče, nije teško upasti i to stoji, ali, teško je završiti školu sa dobrim prosekom. Tačnije, nije teško ako si spreman da učiš i radiš. Bez obzira što je moj smer matematički, sve predmete učimo podjednako, čak nam i profesori nemačkog, engleskog i latinskog kazu "Vi ste matematičari, morate ovo znati", dok konkretno za jezički smer imaju nize kriterijume, barem u mojoj školi.
Uzasno me nervira što postoji profesorka koja će na svaki način da omalovazi i spusti učenika. Niko ništa ne moze da kaze a da ga ona ne uvredi. A kada je znanje u pitanju, moramo da znamo sve od a do š i iz knjige, i sa njenih predavanja, i sa raznih internet sajtova koje sami pronalazimo. I da, u pitanju je geografija, koja nema baš puno veze sa matematikom, ali shvatate već.
Medjutim, u mojoj osnovnoj školi je bilo puo takvih nastavnika, pa sam navikla. No, ostali profesori su stvarno korektni. Svako ima svoj kriterijum i ispod toga ne ide. Ima nekoliko jako jaako strogih, koji od zakljjučne ocene prave ispite (ostave sve godine izmešano, podele ih u grupe i tako ispituju satima, moja drugarica je jednom ostala do sedam sati uveče, a prva smo smena).
Odaljih se od teme, dakle, ukoliko upišete gimnaziju, stičete znanje iz svih oblasti zivota, sve što ste učili u osnovnoj sada proširujete. Ukoliko znate da zelite biti pilot, ekonomičar, ili tako nešto, logično je da gimnazija neće biti vaš izbor. Što se daljeg školovanja tiče, mozete da upišete apsolutno svaki fakultet! (zapravo ne svaki, ali veću većinu) A kako imate stečeno znanje iz svih sfera zivota, prijemni vam neće biti toliko naporan.
Ono što zelim da kazem jeste da ćete stvarno znati dosta toga. Ja sam uvek bila vukovac, ali u samo jednom polugodištu prve godine naučila sam više negoo za čitavu osnovnu školu. Testovi znaju da se nagomilaju, raspored je jako gust, ponekad nas ostave u školi do tri, četiri sata da radimo vezbe, eksperimente ili zadatke. Ali, nijedna škola nije laka.
U svakom slučaju, kada se osvrnem na gradivo, nije to toliko teško, ali sve je do profesora. Oni ubijaju našu psihu, traze sitne detalje, pokušavaju da te zbune, no na kraju sve ispadne dobro. Da nisu takvi, verovatno bismo olako shvatili gradivo i ne bismo ga savladali.
I da, što se društva tiče, ovde mi je hiljadu puta bolje nego u osnovnoj. Svi su nekako zreliji, nema toliko zavisti i ogovaranja, mogu slobodno prići nekome ko je četvrta godina da normalno pričamo, za razliku od onog kad osmaci kazu "Jao, ti si petaak, šta ću sa tobom da radim". Znam, znam, prošla sam to. Verujem da se ne dešava samo kod mene da se dečaci u tom periodu sedmi, osmi razred uzdignu, i počne sva ona priča, shvatate me već haha, ovde toga zaista nema (ima par slučajeva, ali gledam onako uopšteno). Svi smo slozni, kada jedno odeljenje odlaze test i profesor ne popušta, dodju sva ostala da ga mole hahah.
Prvih dana smo se na primer redovno gubili po hodnicima jer je škola baš velika, i niko nas nije gledao čudno, niti su namm se smejali, nego su nam pomogli da se osećamo kao da smo tu godinama. Često nam organizuju i izlete, na koje idu sve četiri godine zajedno, i tamo uvek bude predobro. Zaista mi je drago što sam član takve "ekipe" i nadam se da će biti isto i za tri godine.
Pokajala se nisam, kao što rekoh. Mislim da ću nakon ovoga imati dobru podlogu znanja za mnoge fakultete (mada, mislim da je prilično teško upasti tamo gde bih ja zelela), a pored toga, imaću i prilično dobro opšte obrazovanje.
Na samom početku - nisam. Da opet biram, isto bih odlučila. Škola je inače u mom gradu, tačnije u gradu pored, do nje moram autobusom, ali često sam tamo i sve je to blizu tako da isto kao da je jedan grad. Ono što me nervira jeste što svaki drugi profesor kaze "Vi ste gimnazijalci, vi morate to da znate".
Što se bodova tiče, nije teško upasti i to stoji, ali, teško je završiti školu sa dobrim prosekom. Tačnije, nije teško ako si spreman da učiš i radiš. Bez obzira što je moj smer matematički, sve predmete učimo podjednako, čak nam i profesori nemačkog, engleskog i latinskog kazu "Vi ste matematičari, morate ovo znati", dok konkretno za jezički smer imaju nize kriterijume, barem u mojoj školi.
Uzasno me nervira što postoji profesorka koja će na svaki način da omalovazi i spusti učenika. Niko ništa ne moze da kaze a da ga ona ne uvredi. A kada je znanje u pitanju, moramo da znamo sve od a do š i iz knjige, i sa njenih predavanja, i sa raznih internet sajtova koje sami pronalazimo. I da, u pitanju je geografija, koja nema baš puno veze sa matematikom, ali shvatate već.
Medjutim, u mojoj osnovnoj školi je bilo puo takvih nastavnika, pa sam navikla. No, ostali profesori su stvarno korektni. Svako ima svoj kriterijum i ispod toga ne ide. Ima nekoliko jako jaako strogih, koji od zakljjučne ocene prave ispite (ostave sve godine izmešano, podele ih u grupe i tako ispituju satima, moja drugarica je jednom ostala do sedam sati uveče, a prva smo smena).
Odaljih se od teme, dakle, ukoliko upišete gimnaziju, stičete znanje iz svih oblasti zivota, sve što ste učili u osnovnoj sada proširujete. Ukoliko znate da zelite biti pilot, ekonomičar, ili tako nešto, logično je da gimnazija neće biti vaš izbor. Što se daljeg školovanja tiče, mozete da upišete apsolutno svaki fakultet! (zapravo ne svaki, ali veću većinu) A kako imate stečeno znanje iz svih sfera zivota, prijemni vam neće biti toliko naporan.
Ono što zelim da kazem jeste da ćete stvarno znati dosta toga. Ja sam uvek bila vukovac, ali u samo jednom polugodištu prve godine naučila sam više negoo za čitavu osnovnu školu. Testovi znaju da se nagomilaju, raspored je jako gust, ponekad nas ostave u školi do tri, četiri sata da radimo vezbe, eksperimente ili zadatke. Ali, nijedna škola nije laka.
U svakom slučaju, kada se osvrnem na gradivo, nije to toliko teško, ali sve je do profesora. Oni ubijaju našu psihu, traze sitne detalje, pokušavaju da te zbune, no na kraju sve ispadne dobro. Da nisu takvi, verovatno bismo olako shvatili gradivo i ne bismo ga savladali.
I da, što se društva tiče, ovde mi je hiljadu puta bolje nego u osnovnoj. Svi su nekako zreliji, nema toliko zavisti i ogovaranja, mogu slobodno prići nekome ko je četvrta godina da normalno pričamo, za razliku od onog kad osmaci kazu "Jao, ti si petaak, šta ću sa tobom da radim". Znam, znam, prošla sam to. Verujem da se ne dešava samo kod mene da se dečaci u tom periodu sedmi, osmi razred uzdignu, i počne sva ona priča, shvatate me već haha, ovde toga zaista nema (ima par slučajeva, ali gledam onako uopšteno). Svi smo slozni, kada jedno odeljenje odlaze test i profesor ne popušta, dodju sva ostala da ga mole hahah.
Prvih dana smo se na primer redovno gubili po hodnicima jer je škola baš velika, i niko nas nije gledao čudno, niti su namm se smejali, nego su nam pomogli da se osećamo kao da smo tu godinama. Često nam organizuju i izlete, na koje idu sve četiri godine zajedno, i tamo uvek bude predobro. Zaista mi je drago što sam član takve "ekipe" i nadam se da će biti isto i za tri godine.
Pokajala se nisam, kao što rekoh. Mislim da ću nakon ovoga imati dobru podlogu znanja za mnoge fakultete (mada, mislim da je prilično teško upasti tamo gde bih ja zelela), a pored toga, imaću i prilično dobro opšte obrazovanje.
Pa, ima li ovde gimnazijalaca? Kako se vama čini? Da li je kod vas ovako, šta planirate dalje? I da li kod vas postoji ova čuvena "Vi ste gimnazijalci, vi morate sve da znate"
Ako ste još uvek u osnovnoj, šta biste zeleli da upišete?
