четвртак, 31. децембар 2015.

Goodbay 2015, dont forget me!

Ovaj post dolazi potpuno neplanirano. Nisam želela da na blogu sumiram utiske ove godine, ali, shvatila sam da mi se dogodilo previše stvari kako bih je tek tako odbacila. Narvno, sa vama neću moći podeliti većinu, ali, pokušaću da obuhvatim barem delić svega. Evo, upozoravam vas da je vrlo dug post, nadam se da ćete ga ptočitati. :)


Na samom početku godine, kao poklon za rođendan, od roditelja sam dobila novi telefon samsung galaxy s3 neo, iako su do sada izašli mnogo bolji modeli, ni za šta ga ne bih menjala, baš ga čuvam i obožavaam.

Kako sam išla u osmi razred, bila sam prezauzeta. Učila sam za prijemni, za ocene, za četiri takmičenja, išla sam na mnoge vannastavne aktivnosti i družila se. Prvo bih predstavila takmičenja. Išla sam na srpski-gramatiku, došla sam do okružnog takmičenja i osvojila 14 bodova. Iskreno, tada sam bila baš razočarana, ali sada sam ponosna jer ipak, bila sam prvo mesto na školskom i drugo na opštinskom nivou. Uz to, išla sam sa drugaricom, obilazili smo prodavnice i dosta šetali. Dalje, tu je bilo okružno takmičenje iz matematike. Na školskom sam bila drugo mesto, na opštinskom treće. Išla sam sa drugaricom iz škole, sa kojom se inače nisam družila a sada smo jako bliske. Super smo se provele, padao je sneg, a mi smo šetale, išle po izlozima... Ušle smo u svaki kafić na trgu kako bismo pronašle jedan sa palačinkama (naime, pre dve godine sam svraćala u jedan i jela najsavršenije palačinke, a sada nisam mogla da se setim koji je to kafić), na kraju smo ušle u neki potpuno deseti (i da, u povratku sam se setila gde smo trebale biti). Pored nas dve, tu je bilo još 10 devojaka sa kojima sam sada u srednjoj, ali ih tad nisam poznavala i bilo nam je divno. Sve smo imale po 20 bodova što je zapravo bilo 4. mesto tako da smo zadovoljne :) Išla sam i na književnu olimpijadu, školski i opštinski nivo prvo mesto, a okružni treće. Tada sam išla sa bff u Požegu (prvi put) i super nam je bilo. A da, tu je i takmičenje iz biologije koju nisam htela da učim jer mi je bila dosadna, ali sam otišla da ispoštujem nastavnicu. Na školskom sam bila 2 mesto a na opštinskom 3 (nisam išla dalje).



Prvi put sam posetila Višegrad, o čemu sam vam već pisala, taj post pogledajte  OVDE
Što se vannastavnih aktivnosti tiče, učestvovala sam u maturanskom plesu, gde je bilo savršeno, svakome preporučujem da učestvuje. Probe su bile presmešne i vrlo uzbudljive, čak nam nije smetalo ni to što je bilo 30 stepeni (što je za proleće previše).
Dalje, tu je i akcija očistimo planetu, gde je ceo osmi razred iz opštine, i poneko iz sedmog učestvovao. Išli smo po čitavom gradu sa smećarskim kesama i rukavicama, sakupljali otpadke, iši po soliterima i tražili ljudima da nam daju smeće (da ne bi silazili do kontenjera), bilo je pomalo gadno, ali ipak ludo. Bukvalno samo trčali jer su nas ograničili, a posle su brojali kese da bi odredili ko je bio prvo mesto. Osvojili smo drugo (PREVARA! hahahah), ali nagrada je bila ista kao i za prvo. Bilo nas je dosta i taj dan ću uvek pamtiti (kao i kupanje posle toliko prljavštine).
I još je tu bio olimpijski čas, predpostavljam da ste ga i vi imali jer su išli po čitavoj Srbiji. Razredna je odabrala iz svakog odeljenja po dvoje, a potom smo išli na predavanja o olimpijadi, takmičili se u trkama, postavljali pitanja jednom bokseru (ako sam dobro napisala), dobili majice i knjige vezane za to itd. Nismo išli u školu, niti na testove tog dana (jupiii)


Sa mamom sam išla u drugi grad da kupujemo haljinu za maturu. Tražili smo sve to 15sati, dva sata pred polazak sam želela da zaplačem jer nisam našla starke kakve sam želela, i pogodite šta, baš sam ih tada ugledala! Divan dan proveden sa mamom, pomalo naporno i stresno, ali ipak super.


U maju sam se malo osamila. Slušala sam drage prijatelje kako me ogovaraju i to me baš povredilo. Tada su se mnogi dečaci dosta promenili, bilo je osuđivanja onih koji imaju dobre ocene, nemaju dečka itd. Kako sam to bolno doživljavala, otvorila sam blog. I presrećna sam! Mnogo sam ojačala (nadam se da ću još, fali mi još samopouzdanja), počela drugačije da gledam na svet, saznala mnogo toga... Da se razumemo, sada se sve konačno vratilo u normalu, taj deo puberteta ih je prošao, nadam se.
Ah da, maturka ekskurzija nam nije uspela pa smo išli na jednodnevni izlet. Ali, mogu da garantujem da smo se proveli mnogo bolje od nekih škola koje su bile po dva tri dana. Igrali smo kolo u autobusu, potom se drali i pevali, skakali.. Izašli smo na neku veliku livadu i igrali trule kobile, nas 49, na kraju smo svi završili na zemlji (mogu samo da zamislim kako je bilo nastavnicima). Obilazili smo manastire i dzamije, slušali vodiča, a potom imali slobodno vreme. Izgubili smo se dosta puta, a potom lutali da nađemo bilo koga od poznatih. Na kraju smo svi seli u jednu "pekaru" na ćevape, i ispostavilo se da smo se tu i našli. Inače, bili smo u Novom Pazaru.


Imala sam divno maturko veče, bilo mi je neprijatno da igram pred nastavnicima, ali ipak nisam propustila tu priliku. Ostala sam sa društvom do kasno uveče. Nikada neću zaboraviti to jutro, kada sam bila sva u žurbi, kada mama nije dozvolila da mi bilo šta fali, tretirala me kao kraljicu, ništa mi nije prigovarala, i sve mi je udovoljavala (mama, volim te <3). Išle smo zajedno na frizuru i šminku- Frizerka me unakazila, ali posle smo to sredile. Šminka je bila divna. Bilo je prelepo kada sam došla ispred škole i videla toliko ljudi, svi su prilazili da se slikamo, slikala sam se sa mojim maturantima, sa nastavnicima.. Šetali smo dugo, svi su slikali, i bilo je mnogo lepo (iako sam se sve vreme kezila i pričala drugovima koji su išli sa mnom u paru (išla sam sa dva druga), kako da hodaju kako se ne bismo sapleli i izblamirali pred svima. Svi smo imali te ukočene osmehe i izmedju sebe smo pričali i zezali se tokom cele šetnje tako da smo želeli da crknemo od smeha u sebi, ali to niko nije primetio (sreća). Postavila bih vam par slika sa mature, ali, znate i sami da sam anonimna ovde :)


Nedelju kasnije, imali smo oproštajnu žurku  u školi, mislim da sam bila jedina koja nije zaplakala, a žao mi je zbog toga, nisam mogla. Tamo je biloo savršeno, iako se završila u 23h mi smo ostali još duuugo.
Par dana posle bili su prijemni ispiti. Imala sam veliku tremu, ali ipak je sve prošlo super. Apsolutno nije tačno da se ne može prepisati, barem je kod mene moglo. Sa puškica ne, ali ovako da. Nažalost bila sam pored loših đaka koji mi nisu mogli pomoći, ali sam njima uradila gotovo čitav test. Ponedeljak i utorak posle testova bismo trčali po gradu hvatajući internet kako bismo proverili rešenja, dok smo trećeg dana svi, čitava škola, seli u park i pričali. Nikada neću zaboraviti one trenutke u holu škole kada prozivaju ko kada i kako ulazi, svi onako preplašeni, samo što ne zaplaču (osim mene, mrzim to)
Par dana posle toga, rezlutati su saopšteni, popunili smo listu želja za srednju školu, uručili su mi Vukovu diplomu, i tri specijalne diplome (biologija, matematika i srpski). Kada se sve okončalo, sa čitavo odeljenje je otišlo na roštiljanje. Pošli smo sa rančevima, bez cilja na koje mesto da idemo. Stopirali smo i stao je čovek koji vozi kola (velika) u kojim prevozi ovce i svinje (kasno smo to shvvatili), a onda je nas 12 selo u njih po principu, na zadnje sedište prvo troje njima u krilo drugo troje i preko njih još troje, isto tako i na prednjem sedištu. I tako smo se vozili 30 minuta. Našli smo livadu koja nije pokošena, a potom smo skakali po njoj kako bi je utabali. Postavili ćebad, roštilj (improvizacija) i posedali. Dečaci su stavili 4l piva u obližnju reku da se ohladi (reka je sve to odnela, nisu pričvrstili, aplauz), ćevapi su bili zagoreli i nismo imali hleba ali ipak je bilo super.

Ošišala sam se i napravila novu frizuru, još malo, pa savršenu za mene.
Vozila sam se sa drugom i drugaricom do bazena 45 minuta (imamo bazene udaljene pet minuta, ali ne, mi moramo na ove daleke), hmm, bili smo na biciklu. Toliko sam se užuljala da nisam mogla sedeti pet dana, kada smo bili ispred počeo je jak pljusak, sačekali smo da prođe a porom se vratili kući, imala sam ogrooomnu upalu mišića. Onda smo za pare kojim bismo kupili karte kupili grickalice, seli u dvorište, kukali kako nas sve boli i pričali viceve.


Bila sam na moru sa porodicom i upoznala dosta prijatelja, sa kojima se i danas čujem. Išla sam na krstarenje (post OVDE) i takoo..
Takođe pisala sam i postove o pakovanju za more: OVDE i OVDE


Pred školu sam bila na nedelju dana kod sestre u drugom gradu, divno smo se provele, stalno šetale, slikale se, trčale itd.

Odgledala sam mnoooogo serija, pročitala puno knjiga i gledala svakoga dana minimum 4 epizode PLL, obožavam ihhh!
Sa drugom sam se pela na jednu "planinu" čak dva sata, crkla sam, a onda smo trčali na vrhu smejali se, i slikali. I da, trevbalo bi napomenuti da nije hteo da silazi normalnim putem već niz neku zemlju kojom se nismo mogli spustiti. Hvatala sam se za svaku travku. Petnaest minuta sam mu se drala i psovala sve što sam stigla (na pristojan način), pokušavajući da siđem, dok se on smejao. Potom sam ugazila u potok i skroz se umorkila, on se smejao. Pa dobro, posle sam ga gurnula pa je bio mnogo više mokar. Par puta sam pala, ali bilo je sjajno hahah.



Ah daa, prvi dan u novoj školi! Iskreno nisam mogla obuzdati smeh. Too ste već mogli zaključiti, ali u trenucima kada su svi plakali i drhtali ja sam se smejala. Prijemni, oproštajna žurka, matura, prvi dan škole, prvi test, poslednji dani u osnovnoj, bila sam tužna što sve to napuštam, ali radovala sam se što sam tu, što doživljavam nešto što se doživi jednom u životu, htela sam da pamtim te trenutke na lep način, a ne da plačem. Tog dana svi su drhtali, plašili se, stariji razredi su nas čudno gledali, profesori su bili namrgođeni i strogi, svi su pazili da se ne sapletu, da se ne blamiraju, a ja sam išla sa kezom od uva do uva i bila presrećna što sam tu. I još uvek sam, radujem se svakom novom danu u školi ma koliko stresno i naporno bilo. Radujem se svakom njegovom osmehu (koji nije upućen meni), svakom novom času, odmoru, dolasku u školu...

U oktobru sam imala 4 rodjendana i 2 svadbe i ništa nije bilo u mom gradu. Dok su svi u kolima kukali što moraju da se voze 6h ja sam bila presrećna i onako kao malo detence posmatrala predele, slušala muziku i radovala se. A tamo, bilo je super, kako se i očekivalo.

Jaoj, toliko sam se raspričala, bolje da sada stanem jer ću u suprotnom pisati do sutra. Nadam se da vas nisam smorila, ovaj post mi je baš lepo došao. Isplakala sam more suza (od sreće) i smejala se na glas. Valjda će vam se svideti.. :)

instagram: smoothieglam14

4 коментара:

  1. Predivan post draga Bojana <3!Uzivala sam citajuci ga i na trenutke se iskljucila iz stvarnog sveta.Slike koje si stavljala su prelepe,a trenutke koje si prezivela su presmesni,i to je nesto sto se pamti za ceo zivot!!!Predivan post jos jednom!Dosao mi je kao slag na tortu pred kraj ove 2015. i ulaska u 2016. godinu.Divno!!!Zelim ti srecnu Novu godinu i sve najlepse u njoj i jos puno veselih i lepih trenutaka!

    Novi post-->perfecthigh136.blogspot.com

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Punooo ti hvala na ovom komentaru i na željama. Naam se da ćeš se i ti u narednoj godini divno provesti i da će ti se sve želje ispuniti! <3 <3

      Избриши
  2. Bojana,divan post!Oduševila si me postom.Sve ove slike su prelepe!Imala si predivna dešavanja.Želim ti puno sreće u ovoj godini!Baš je sladak ovaj zadnji pasus,vezano za novu školu.Svaka čast,čim sam pročitala post,odmah sam se učlanila,sa ovakvim pisanjem zaslužuješ više čitalaca.

    Poseti moj blo,ako želiš :).

    anjasworld1.blogspot.rs

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti puno! Trudim se, nadam se da će čitaoci vremenom doći :)

      Избриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...