Šta se nalazi u mom neseseru? #januar2016

Hmm, već dugo razmišljam da li da napišem ovaj post, ali ipak, tu je. Većina vas zna da se ne šminkam svakodnevno, samo petkom, ili za neke proslave itd. A čak i to šminkanje nije previše preterano, ali okej. Sadržaj mog nesesesera varira, uglavnom je sva šminka kod mame, jer je ona češće koristi. Ovde ćete videti nešto moje šminke, i to je uglavnom nešto što najviše koristim pri šminkanju (ponekad dodam neko rumenilo, ali to nije kod mene trenutno).. Krenimo odmah.

Ovako izgleda moj neseser, uglavnom ga često menjam, ali eto. Kao što vidite na drugoj fotografiji on je iz avona. :)

Hmm, ovaj sjaj je iz avona, ali kupljen je davno, nisam čak sigurna ni da li mu je rok istekao. On se inače sastojao iz tri boje, ali sada je sve pomešano. Iskreno, ne pamtim kada sam ga zadnji put nanela na usne, ali ipak stoji tu.

O essence ajlajneru sam vam već pričala u ovom postu, ne bih ništa dodala, koristim ga već par meseci i baš mi se dopada. :)

Ovoo mi je savršeno! Avonov ruž za usne, nije mat, mada skoro ni malo ne svetli i jako mi se dopada, boja je baš jaka, izrazito jesenja i obožavam ga!

Još jedan avonov karmin. Kupila sam ga 2014. i te godine sam ga mnoogo koristila (rok mu ističe sredinom 2017.), ali sada sve ređe, shvatila sam da se nikako ne slaže sa mojom bojom očiju (plave), ali na tamne oči super stoji. A i dugotrajan je. :)

Ovo sam nedavno našla u maminoj šminki. U pitanju je aurin karmin, u broju 409, ništa više od toga ne znam, sve se obrisalo. Moram reći da često zna ostati na zubima, ali boja i sama tekstura su mi odlične.

Ovo je jedina maskara u boji koju imam. Zelena, avon. Sviđa mi se, produžuje trepavice i one budu potpuno zelene, nemam baš naviku da je stavljam, ali mislim da je odlična. I, savršeno se uklapa i s zelenim/plavim očima, ali i sa crnim (tj. tamno braon). Ako se dobro sećam ima je i teget plavoj boji.

O ovome nemam šta da pričam, ovi karmini su moji definitivni favoriti leta i jeseni. Iako imam samo u ovoj boji uvek kažem kako ću uzeti još neki (ali nikako da se to dogodi)..

Golden rose maskara o kojoj ste već puno puta slušali - npr. ovde. Iskreno, sve mi se manje dopada, ali idalje je redovno koristim..

Ovo je jedan tipično crveni karmin koji je sjajan! Nije mat, ali meni deluje tako. Takođe je iz avona i nemam šta da dodajem - sviđa mi se.

Pojma nemam gde sam ovo iskopala, ali na leto sam ga dosta nosila, ima neki roze sjaj i upadljiv je, iako ne izgleda tako, inače on je iz oriflajma, ali ne znam imaju li ga još u prodaji.

Pričala sam vam i o ovom sjaju, ne ostavlja nikakvu preteranu boju, pomalo je gust, ali često ga koristim jer mi se baš sviđa..

Radila sam čitavu recenziju ove kreme, i da, još je koristim. Doduše, ovo pokovanje je skoro prazno, ali novo je već poručeno! Recenzija

Pored je avonov uvijač trepavica, koji često koristim, ne radi Bog zna šta, ali sasvim je okej.

Lečimo komplekse: Visina

Helouu, ovo je nešto novo na blogu, naime, listajući instagram, i gledajući koliko smo svi različiti, shvatila sam koliko su ljudi iskompleksirani. Dovoljno je da jedan pojedinac nije zadovoljan sobom kako bi nabijao komplekse drugima, što mu, neretko uspeva. Zbog toga, ovo je nova rubrika na blogu, tačnije probna rubrika, ukoliko vam se ne dopada, neću nastaviti sa njenim pisanjem. Vi mi u komentare takođe navodite o čemu biste još želeli da pišem.

Slika je preuzeta sa interneta, ali mi je toliko prelepa da sam je morala ubaciti

Da li vas zaboli stomak kada čujete reč "visina"? Da li ste dolazili u situaciju da vas zbog nje ismevaju, čudno gledaju ili osuđuju? Da li ste proklinjali sve zbog toga što niste malo viši/niži? Mnogi su potpuno operisani od toga, ali sve više devojčica, a takođe i dečaka se žali zbog toga. Biću iskrena, ja jesam. Kada god me neko vidi prvi put prvo primeti visinu, to mi je dosta smetalo. Smetali su mi komentari porodice, prijatelja, profesora.. Kako negativni, tako i oni dobronamerni. Ne mogu reći da me sada sve to nimalo ne zanima, ali mnogo sam bolje nego ranije.. Morate shvatiti da vi to ne možete promeniti. Genetika, treninzi, bilo kako bilo, ne možete porasti ili sniziti se iz želje, pa stoga, ostaje vam samo da se zadovoljite sobom i gledate pozitivne strane. A svaka visina ima svoje dobre, i svoje loše strane.
Moram naglasiti da je visina vrlo diskutabilna tema, ono što je za mene visoko, nekome je nisko, nekome previsoko, i tako u krug. Ja sam oko 180cm (možda 181-2cm, nisam sigurna)
Što se tiče onog "Da li ću još rasti", najbolje će vam odrediti doktor. Postoje određena prognoziranja, ali to ništa nije sigurno. Npr. obično treba maminu i tatinu visinu saberete, a ponom pomnožite sa dva, to što dobijete, biće vaša visina ukoliko ste devojčica, a dečaci na to dodaju još 7cm. Ukoliko se bavite nekim sportom (odbojkom, košarkom), ili trenitate tj. radite vežbe istezanja u tom nekom prelaznom periodu verovatrno ćete još malo porasti. No opet, ja sam viša i od mame i od tate, imam 15 godina (punim za 11 dana tačnije), i ne znam da li ću rasti još (ukoliko neko zna to da mi kaže, neka to učini, jaaako me zanima), tako da opet sve zavisi od osobe do osobe.

VISOKA SAM.
-Devojčice sazrevaju i ulaze u pubertet pre dečaka, pa su uglavnoj u osnovnoj školi (barem do nekog šestog razreda) više od dečaka. One koje su prirodno visoke često su i nakon toga više od njih. Uzmem li u obzir svoj slučaj, od 13 dečaka u svom odeljenju sada (u prvom srednje) ja sam viša od njih 10, ali, ako pogledam po drugim odeljenjima doosta je viših od mene. No, na dečake ćemo preći kasnije. Dakle, ukoliko ste visoke, poznati su vam komentari "Da li si košarkašica/manekenka?" ili oni tipa "Jao, pa hoćeš li više stati sa rastom? Kako je gore? Dohvati mi to sa vrha. Nećeš moći da nosiš štikle. Kako ćeš naći dečka?" Morate priznati da ovako nešto itekako zna da povredi. Ali, trebate im objasniti kako vi niste krivi što ste visoki, i kako niste to mogli da birate. Ili, ukoliko su ti komentari od osoba za koje mislite da vam žele nabiti kompleks, trebate reći da baš volite svoju visinu, i da je ni za šta ne biste menjali. Nemojte se šaliti na račun njihove visine, samo ćete i njih povrediti, a vama to ništa ne donosi.

mane:
1. Većina je niža od vas, teško pronalazite dečake koji su viši
2. Obično imate problema sa krivom kičmom prilikom naglog rasta
3. Teško pronalazite odgovarajuću dužinu rukava na majicama, i farmerki
4. Večito saginjete glavu da ne biste udarili od nešto
5. Ukoliko nosite baš visoke štikle tipa 20cm prelazite 2m što ne mnogima ne izgleda fino

dobre strane:
1. Ukoliko trenirate, mnogo ste zgodnije od nižih
2. Možete biti manekenka ili model
3. Možete imati duge, tanke noge koje je uvek lepo videti
4. Nije vam potrebna stolica da biste nešto dohvatili
5. Višak od par kg (čak i do 5,6) se ne primećuje
6. Na koncertima, i uopšte u gužvi imate mnogo bolji pregled od nižih

Slavne visoke devojke: Taylor Swift, Jelena Karleuša, Katarina Grujić, Anastasija Ražnatović (nije slavna, ali recimo poznata tinejdžerka), Marija Kilibarda

VISOK SAM.
-Kod dečaka je sjajno biti visok. Svaka devojka, i ona od 150cm, i ona od 185cm želi kraj sebe visokog. Takođe je diskutabilno jer konkretno meni je 190-195cm savršeno visoko za dečka, dok će neki reći da je to previsoko. Eto, vi recite svoje proporcije, šta je za vas visoko/nisko/previsoko/previše nisko.. Visoki dečaci gotovo nemaju mana, no ipak, svako ih ima, bez obzira na to što se možda teže uočavaju. Evo primera, rekla sam vam kako je meni, a moje drugarice od 160cm kažu da je užasno kada je dečko 195cm, ne daj Bože preko 2m (što meni takođe zna biti lepo), i upravo takve osobe su im dale mane koje ćete sada videti.

mane: 
1. Često se krivite kako biste bili u ravni sa prijateljima (a to, jelte, ne izgleda lepo)
2. Ukoliko ste mršavi, izgledaće užasno, isto tako, ukoliko imate dosta kg viška, izgledaćete kao dzin
3. Teško vam je da dohvatite devojku koja je niska
4. Stalno udarate glavom o nešto
5. Kad god treba nešto da se dohvati, vi ste tu
6. Uvek će vas prve primetiti (što nekada zna biti i dobro i loše)

dobre strane:
1. Viši ste od većine devojaka i to vam je super
2. Imate lep pregled svega oko vas
3. Ako trenirate, i imate pravilno držanje, mnogo ste privlačniji od nižih
4. Možete se probiti u svetu košarke
5. Uvek možete ispasti džentlmen tako što ćete dohvatiti nešto visoko niskoj devojci

Slavni visoki momci: Svi košarkaši, da ne nabrajam redom

NISKA SAM.
-Mislim da ima mnogo više niskih, nego visokih devojaka, tako da je niskima lako da nađu nekoga slične visine pa se tako neće osećati malo. Opet, različite su granice niskih devojaka. Odmah ću preći na mane i dobre strane jer se u predhodna dva teksta već moglo zaključiti nešto uopšteno..

mane:
1. Uvek morate dizati glavu kako biste videli sve oko sebe
2. Često vas ne primete zbog visine
3. Čak i ako imate veliki talenat za poziranje, šetnju i modeling, teško ćete uspeti na tom putu.
4. Svaki kg viška se primeti
5. Većina odeće visi na vama i teško vam je pronaći odgovarajući broj
6. Svi se oslanjaju na tebe kada se umore od stajanja
7. Noge vam vise sa stolice

dobre strane:
1. Ne treba vam mnogo vremena kako biste našli dečka višeg od vas
2. Obično ste živahnije i imate više energije
3. Mnogima je jako slatko kada vide nisku devojku
4. Uvek izgledate kao detence
5. Možete nositi sve vrste štikli
6. Većina muškaraca više voli niske devojke (bar ja imam taj utisak)

Slavne niske devojke: Avril Lavigne, Shakira, Kim Kardashian, Maja Nikolić (ne smatram je slavnom, ali svako ima svoje mišljenje pa sam je ubacila)

NIZAK SAM.
-Hmm, mislim da niskim momcima visina najteže pada. Opet se javlja različito mišljenje, po meni je i dečak od 180cm nizak, iako je drugima uglavnom neko od 175 savršen po visini. Vama je verovatno neprijatno kada vidite devojku koja je za pola glave viša od vas, i ona se isto tako oseća, ali grešite oboje.

Slavni niski momci: Ivan Ivanović, Milan Kalinić

mane:
1. Dosta devojaka je više od vas
2. Obično ste najniži u društvu
3. Čak i ako imate potencijala za košarku, verovatno vas neće primiti
4. Teško vam je pronaći broj odeće, a da nije za decu
5. Obično vas društvo stavlja u sredinu na sedištu

dobre strane:
1. Izgleda vrlo simpatično kada vidite niskog dečka koji šeta onako ponosno izvlačeći svaki cm iz sebe
2. Lako vam je da stanete u gracki prevoz a da ne udarate nogama o sedište ispred
3. Kažu da niski muškarci (i žene) žive duže od visokih
4. Ne morate da se saginjete pored niskih devojaka

Kao što vidite, niko nije savršen, svako ima svoje vrline i mane, ali visina nije bitna. Možda se to prvo primeti kod osobe, ali ako je neko dobar i zrači pozitivnošću, biće vam svejedno da li je 160cm ili 190cm. Pokušajte zaboraviti na komplekse oko toga, jednostavno, niko nije birao koliko visok će biti i to definitivno nije razlog osuđivanja. Ako vas neko vređa zbog visine, to je verovatno zato jer je on suprotan, samo mu recite ovo i shvatiće. Ako ne odmah, nakon određenog vremena sigurno.
Samo napred, dignite glavu, ispravite leđa i razmišljajte o osobinama, a ne fizičkom izgledu drugih! Ne dozvolite da vas neko povredi ispoljavajući svoj kompleks (ali pokušajte mu ga izlečiti)...

Htela bih da čujem vaše mišljenje o ovoj rubrici, temi, mom mišljenju.. Takođe, želela bih čuti vaše "kriterijume" šta je visoko, a šta nisko, kao i vaš sud o kompleksu visine (i da li je moje mišljenje ispravno)

Rezultati: Uradi do kraja godine

Pre nešto više od mesec dana napisala sam post gde sam navela svoje želje koje bih volela da se ispune (da uradim) do kraja godine. Takođe, neki od vas su u komentarima pisali šta oni žele.

A sada, da vidimo kako sam napradovala:

1. Popraviti ocene iz geografije i latinskog. Ne pokvariti ni jednu ostalu. -Iz latinskog je popravljena, iz geografije sam radila test, ali još uvek ne znam šta dobijam.

2. Pročitati barem 4 knjige. -Pročitala sam (Rani jadi, Antigona, Ep o Gilgamešu, Ilijada, sve su to inače školske lektire)

3. Ustati u pola šest ujutru i prošetati barem oko kuće (jakoo bih volela da mogu da izađem na ulicu i vidim kako to tada izgleda, ali u skorašnjem periodu neću moći) -Nažalost, ovo nisam uspela

4. Ne dopustiti sebi da se potresem zbog lošeg komentara (ne mislim na blog komentare, već uživo) -Moram priznati da se to jednom dogodilo, ali trajalo je svega par minuta

5. Uspeti da preskočim vijaču 200 puta odjednom, brzo (za sad mi je rekord 108) -Bilo je isuviše hladno da probam.

6. Uraditi photoshoothing sa drugaricom. -Nikako nismo mogle da se uskladimo za pravi fotošuting, ali mobilnim telefonom se jesmo fotografisale.

7. Dostići 55 čitalaca :) -Imam 56, jupiiii

8. Biti dobra prema svima, i nikome ne odbiti zahtev za pomoć -Hmm, prema jednoj osobi sam bila previše gruba, ali zapravo sam samo rekla šta mislim, inače, svima sam pomagala koliko sam mogla

9. Približiti se jednoj osobi (sumnjam da ću smeti hahah) -Nisam smela hahah

10. Održavati redovan kontakt sa drugaricom koja se preselila. -Jesaam

11. Čestitati novu godinu svim dragim osobama uz duguu i iskrenu poruku (ako neko želi, neka mi ostavi broj, čestitaću mu a komentar neću objaviti). -Nisam uz poruku, ali sam svim dragim osobama u ponoć prišla i uz duugačak govor im čestitala

12. Ne peglati kosu više od pet puta. -Opeglala sam je četiri, pet puta.

13. Ne grickati nokte. -Na ovo sam potpuno odguglala, uopšte ih ne grickam više 

14. Raditi vežbe i zategnuti kritične delove (radila sam vežbe za listove i sad imam velike mišiće koji ružno izgledaju, moram to da skinem :()  -Radila jesam, ali ne dovoljno redovno

15. Biti srećna. :) -Jesam :)

12/15, ja sam zadovoljna. Da li ste vi uradili ste što ste želeli?

Happy New Year

Draga drugarice, želim ti srećnu novu godinu. Ovim postom želim se obratiti samo tebi, ne svima. Ti si posebna, jedinstvena. Nadam se da ti je 2015. Bila godina veselja i sreće. Da si postigla svoje ciljeve. Znam, bilo je teških trenutaka, bilo je suza, bilo je neprospavanih noći, bilo je.. Ali, iz ove godine izlaziš sa osmehom, kao pobednik. Želim sa znaš da sam ponosna na tebe. Srećna sam što postojiš, što se možda nikada nećemo uživo upoznati, ali ipak imamo iste navike, slična mišljenja, kriterijume, ciljeve. Znam da ćeš uvek biti tu negde, uz mene, za mene. Možda smo udaljenje kilometrima, ali, i dalje smo pod istim nebom, možda nekada budeš moja cimerka, moja podrška. Možda budeš moja kuma na venčanju, možda naša deca budu najbolji prijatelji, ili mladenci. Možda naši unuci to budu. Možda.. Znaj da bez obzira na sve uvek možeš meni da se obratiš, požališ. Saslušaću te i dati savet što bolji mogu. Neka 2016. Bude savršena, nek ti se sve ostvari! Budi srećna i zdrava, zajedno sa svojom porodicom. Upoznaj nove PRAVE prijatelje, neka te lažni zaobidju. Ostvari najbolji prosek u školi, neka svi budu ponosni na tebe... znam da ja hoću.
SREĆNA TI NOVA GODINA DRUGARICE, NEKA TI SVAKI NOVI DAN BUDE LEPŠI OD PREDHODNOG. NOVI DAN JE NOVI POČETAK, SMEJ SE, BUDI SREĆNA, ŽIVI SVAKI DAN KAO DA TI JE POSLEDNJI!!

oprostite na slikama, nisam imala vremena da ih uredim, ili napravim bolje.

Instagram: Smoothieglam14

Goodbay 2015, dont forget me!

Ovaj post dolazi potpuno neplanirano. Nisam želela da na blogu sumiram utiske ove godine, ali, shvatila sam da mi se dogodilo previše stvari kako bih je tek tako odbacila. Narvno, sa vama neću moći podeliti većinu, ali, pokušaću da obuhvatim barem delić svega. Evo, upozoravam vas da je vrlo dug post, nadam se da ćete ga ptočitati. :)

Na samom početku godine, kao poklon za rođendan, od roditelja sam dobila novi telefon samsung galaxy s3 neo, iako su do sada izašli mnogo bolji modeli, ni za šta ga ne bih menjala, baš ga čuvam i obožavaam.

Kako sam išla u osmi razred, bila sam prezauzeta. Učila sam za prijemni, za ocene, za četiri takmičenja, išla sam na mnoge vannastavne aktivnosti i družila se. Prvo bih predstavila takmičenja. Išla sam na srpski-gramatiku, došla sam do okružnog takmičenja i osvojila 14 bodova. Iskreno, tada sam bila baš razočarana, ali sada sam ponosna jer ipak, bila sam prvo mesto na školskom i drugo na opštinskom nivou. Uz to, išla sam sa drugaricom, obilazili smo prodavnice i dosta šetali. Dalje, tu je bilo okružno takmičenje iz matematike. Na školskom sam bila drugo mesto, na opštinskom treće. Išla sam sa drugaricom iz škole, sa kojom se inače nisam družila a sada smo jako bliske. Super smo se provele, padao je sneg, a mi smo šetale, išle po izlozima... Ušle smo u svaki kafić na trgu kako bismo pronašle jedan sa palačinkama (naime, pre dve godine sam svraćala u jedan i jela najsavršenije palačinke, a sada nisam mogla da se setim koji je to kafić), na kraju smo ušle u neki potpuno deseti (i da, u povratku sam se setila gde smo trebale biti). Pored nas dve, tu je bilo još 10 devojaka sa kojima sam sada u srednjoj, ali ih tad nisam poznavala i bilo nam je divno. Sve smo imale po 20 bodova što je zapravo bilo 4. mesto tako da smo zadovoljne :) Išla sam i na književnu olimpijadu, školski i opštinski nivo prvo mesto, a okružni treće. Tada sam išla sa bff u Požegu (prvi put) i super nam je bilo. A da, tu je i takmičenje iz biologije koju nisam htela da učim jer mi je bila dosadna, ali sam otišla da ispoštujem nastavnicu. Na školskom sam bila 2 mesto a na opštinskom 3 (nisam išla dalje).

Prvi put sam posetila Višegrad, o čemu sam vam već pisala, taj post pogledajte  OVDE
Što se vannastavnih aktivnosti tiče, učestvovala sam u maturanskom plesu, gde je bilo savršeno, svakome preporučujem da učestvuje. Probe su bile presmešne i vrlo uzbudljive, čak nam nije smetalo ni to što je bilo 30 stepeni (što je za proleće previše).
Dalje, tu je i akcija očistimo planetu, gde je ceo osmi razred iz opštine, i poneko iz sedmog učestvovao. Išli smo po čitavom gradu sa smećarskim kesama i rukavicama, sakupljali otpadke, iši po soliterima i tražili ljudima da nam daju smeće (da ne bi silazili do kontenjera), bilo je pomalo gadno, ali ipak ludo. Bukvalno samo trčali jer su nas ograničili, a posle su brojali kese da bi odredili ko je bio prvo mesto. Osvojili smo drugo (PREVARA! hahahah), ali nagrada je bila ista kao i za prvo. Bilo nas je dosta i taj dan ću uvek pamtiti (kao i kupanje posle toliko prljavštine).
I još je tu bio olimpijski čas, predpostavljam da ste ga i vi imali jer su išli po čitavoj Srbiji. Razredna je odabrala iz svakog odeljenja po dvoje, a potom smo išli na predavanja o olimpijadi, takmičili se u trkama, postavljali pitanja jednom bokseru (ako sam dobro napisala), dobili majice i knjige vezane za to itd. Nismo išli u školu, niti na testove tog dana (jupiii)

Sa mamom sam išla u drugi grad da kupujemo haljinu za maturu. Tražili smo sve to 15sati, dva sata pred polazak sam želela da zaplačem jer nisam našla starke kakve sam želela, i pogodite šta, baš sam ih tada ugledala! Divan dan proveden sa mamom, pomalo naporno i stresno, ali ipak super.

U maju sam se malo osamila. Slušala sam drage prijatelje kako me ogovaraju i to me baš povredilo. Tada su se mnogi dečaci dosta promenili, bilo je osuđivanja onih koji imaju dobre ocene, nemaju dečka itd. Kako sam to bolno doživljavala, otvorila sam blog. I presrećna sam! Mnogo sam ojačala (nadam se da ću još, fali mi još samopouzdanja), počela drugačije da gledam na svet, saznala mnogo toga... Da se razumemo, sada se sve konačno vratilo u normalu, taj deo puberteta ih je prošao, nadam se.
Ah da, maturka ekskurzija nam nije uspela pa smo išli na jednodnevni izlet. Ali, mogu da garantujem da smo se proveli mnogo bolje od nekih škola koje su bile po dva tri dana. Igrali smo kolo u autobusu, potom se drali i pevali, skakali.. Izašli smo na neku veliku livadu i igrali trule kobile, nas 49, na kraju smo svi završili na zemlji (mogu samo da zamislim kako je bilo nastavnicima). Obilazili smo manastire i dzamije, slušali vodiča, a potom imali slobodno vreme. Izgubili smo se dosta puta, a potom lutali da nađemo bilo koga od poznatih. Na kraju smo svi seli u jednu "pekaru" na ćevape, i ispostavilo se da smo se tu i našli. Inače, bili smo u Novom Pazaru.

Imala sam divno maturko veče, bilo mi je neprijatno da igram pred nastavnicima, ali ipak nisam propustila tu priliku. Ostala sam sa društvom do kasno uveče. Nikada neću zaboraviti to jutro, kada sam bila sva u žurbi, kada mama nije dozvolila da mi bilo šta fali, tretirala me kao kraljicu, ništa mi nije prigovarala, i sve mi je udovoljavala (mama, volim te <3). Išle smo zajedno na frizuru i šminku- Frizerka me unakazila, ali posle smo to sredile. Šminka je bila divna. Bilo je prelepo kada sam došla ispred škole i videla toliko ljudi, svi su prilazili da se slikamo, slikala sam se sa mojim maturantima, sa nastavnicima.. Šetali smo dugo, svi su slikali, i bilo je mnogo lepo (iako sam se sve vreme kezila i pričala drugovima koji su išli sa mnom u paru (išla sam sa dva druga), kako da hodaju kako se ne bismo sapleli i izblamirali pred svima. Svi smo imali te ukočene osmehe i izmedju sebe smo pričali i zezali se tokom cele šetnje tako da smo želeli da crknemo od smeha u sebi, ali to niko nije primetio (sreća). Postavila bih vam par slika sa mature, ali, znate i sami da sam anonimna ovde :)

Nedelju kasnije, imali smo oproštajnu žurku  u školi, mislim da sam bila jedina koja nije zaplakala, a žao mi je zbog toga, nisam mogla. Tamo je biloo savršeno, iako se završila u 23h mi smo ostali još duuugo.
Par dana posle bili su prijemni ispiti. Imala sam veliku tremu, ali ipak je sve prošlo super. Apsolutno nije tačno da se ne može prepisati, barem je kod mene moglo. Sa puškica ne, ali ovako da. Nažalost bila sam pored loših đaka koji mi nisu mogli pomoći, ali sam njima uradila gotovo čitav test. Ponedeljak i utorak posle testova bismo trčali po gradu hvatajući internet kako bismo proverili rešenja, dok smo trećeg dana svi, čitava škola, seli u park i pričali. Nikada neću zaboraviti one trenutke u holu škole kada prozivaju ko kada i kako ulazi, svi onako preplašeni, samo što ne zaplaču (osim mene, mrzim to)
Par dana posle toga, rezlutati su saopšteni, popunili smo listu želja za srednju školu, uručili su mi Vukovu diplomu, i tri specijalne diplome (biologija, matematika i srpski). Kada se sve okončalo, sa čitavo odeljenje je otišlo na roštiljanje. Pošli smo sa rančevima, bez cilja na koje mesto da idemo. Stopirali smo i stao je čovek koji vozi kola (velika) u kojim prevozi ovce i svinje (kasno smo to shvvatili), a onda je nas 12 selo u njih po principu, na zadnje sedište prvo troje njima u krilo drugo troje i preko njih još troje, isto tako i na prednjem sedištu. I tako smo se vozili 30 minuta. Našli smo livadu koja nije pokošena, a potom smo skakali po njoj kako bi je utabali. Postavili ćebad, roštilj (improvizacija) i posedali. Dečaci su stavili 4l piva u obližnju reku da se ohladi (reka je sve to odnela, nisu pričvrstili, aplauz), ćevapi su bili zagoreli i nismo imali hleba ali ipak je bilo super.

Ošišala sam se i napravila novu frizuru, još malo, pa savršenu za mene.
Vozila sam se sa drugom i drugaricom do bazena 45 minuta (imamo bazene udaljene pet minuta, ali ne, mi moramo na ove daleke), hmm, bili smo na biciklu. Toliko sam se užuljala da nisam mogla sedeti pet dana, kada smo bili ispred počeo je jak pljusak, sačekali smo da prođe a porom se vratili kući, imala sam ogrooomnu upalu mišića. Onda smo za pare kojim bismo kupili karte kupili grickalice, seli u dvorište, kukali kako nas sve boli i pričali viceve.

Bila sam na moru sa porodicom i upoznala dosta prijatelja, sa kojima se i danas čujem. Išla sam na krstarenje (post OVDE) i takoo..
Takođe pisala sam i postove o pakovanju za more: OVDE i OVDE

Pred školu sam bila na nedelju dana kod sestre u drugom gradu, divno smo se provele, stalno šetale, slikale se, trčale itd.

Odgledala sam mnoooogo serija, pročitala puno knjiga i gledala svakoga dana minimum 4 epizode PLL, obožavam ihhh!
Sa drugom sam se pela na jednu "planinu" čak dva sata, crkla sam, a onda smo trčali na vrhu smejali se, i slikali. I da, trevbalo bi napomenuti da nije hteo da silazi normalnim putem već niz neku zemlju kojom se nismo mogli spustiti. Hvatala sam se za svaku travku. Petnaest minuta sam mu se drala i psovala sve što sam stigla (na pristojan način), pokušavajući da siđem, dok se on smejao. Potom sam ugazila u potok i skroz se umorkila, on se smejao. Pa dobro, posle sam ga gurnula pa je bio mnogo više mokar. Par puta sam pala, ali bilo je sjajno hahah.

Ah daa, prvi dan u novoj školi! Iskreno nisam mogla obuzdati smeh. Too ste već mogli zaključiti, ali u trenucima kada su svi plakali i drhtali ja sam se smejala. Prijemni, oproštajna žurka, matura, prvi dan škole, prvi test, poslednji dani u osnovnoj, bila sam tužna što sve to napuštam, ali radovala sam se što sam tu, što doživljavam nešto što se doživi jednom u životu, htela sam da pamtim te trenutke na lep način, a ne da plačem. Tog dana svi su drhtali, plašili se, stariji razredi su nas čudno gledali, profesori su bili namrgođeni i strogi, svi su pazili da se ne sapletu, da se ne blamiraju, a ja sam išla sa kezom od uva do uva i bila presrećna što sam tu. I još uvek sam, radujem se svakom novom danu u školi ma koliko stresno i naporno bilo. Radujem se svakom njegovom osmehu (koji nije upućen meni), svakom novom času, odmoru, dolasku u školu...

U oktobru sam imala 4 rodjendana i 2 svadbe i ništa nije bilo u mom gradu. Dok su svi u kolima kukali što moraju da se voze 6h ja sam bila presrećna i onako kao malo detence posmatrala predele, slušala muziku i radovala se. A tamo, bilo je super, kako se i očekivalo.

Jaoj, toliko sam se raspričala, bolje da sada stanem jer ću u suprotnom pisati do sutra. Nadam se da vas nisam smorila, ovaj post mi je baš lepo došao. Isplakala sam more suza (od sreće) i smejala se na glas. Valjda će vam se svideti.. :)

instagram: smoothieglam14

#FilmsTime

S novom godinom, kao što vidite, stižu vam i nove rubrike. Danas ide nešto za filmoljubce, a ja sam definitivno jedan od njih! Ovih dana sam prelistavala neke instagram profile, uglavnom citate iz filmova, pa sam počela da zapisujem. Znate ono kada imate slobodno vreme, gleda vam se film, pa onda 80% vremena potrošite na biranje istog. Ide nam raspust, idu nam praznici, pa stoga je logično da će Bojana to iskoristiti u krevetu, uz grickalice i film. Sada vam donosim moju listu filmova za 2016 koja je podugačka će verovatno trajati par meseci. Kada se ova lista produži, javljam vam.

Što se same rubrike tiče, prvo bih želela da čujem u komentarima koliko vas voli da gleda filmove. Ako odziv bude velik, ovde ćete naći razne FilmsProjecte (mislim da sam vas smorila sa ovim), opisivaću vam filmove koje sam pogledala, davati predloge, razmenjivaćemo mišljenja itd. :) Takodje mislim da bi bilo lepo da otvorimo i kutak za knjigoljubce (čiji sam takodje član), ali, prvo bih želela vaše mišljenje. :)

Ono što sam shvatila jeste da ovde ima i dosta serija, no dobro, i one će poslužiti..

Ukoliko ne možete da pročitate:
1.Crazy, stupid love
2. Modern family
3. New girl
4. 10 things I hate about you
5. The princess diary
6. The brodly Bunch
7. How I met your mother
8. The Hangover
9. The tourist
10. Neki novi klinci
11.Awkward
12. You again
13. The holiday
14.Freaks and geeks
15. Hercules
16. The sweetest things
17.A cinderella story
18. 500 days of summer
19. Love actually
20.The nightmare before Christmas
21. How the Grinich stole Christmas
22. Sve što želim za Božić
23. The bling ring
24. Miracle on 34th street
25. Blue valenine
26. Whats your number
27. The ugly truth
28. Blue Jasmine
29. The suit life on deck
30. Just add water
31. Lets be cops
32. Angel eyes
33. Bridesmaids
34. Easu A
35. Fight club
36. Aquamarine
37. The santa clouse
38. New you see me
39. Friends with benefits
40. Anastasia
41. Barbie in the nutchracher (ne znam jesam li dobro prepisala, verovatno ne)
42. Beauty and the Best- the enchanted christmas
43. A long way down
44. Another me
45. Goosebums
46. The age of adaline
47. Paper towns
48. Love, Rosie
49. Euro trip
50. Accepted

Moji planovi - Blog

Volite li da planirate? Ili jednostavno puštate da stvari teku svojim tokom? Iskreno, na čistoj sam sredini. Nekada volim sve do detalja da isplaniram, ali uglavnom se držim isključivo kostura. Ovo možemo shvatiti kao novu rubriku,  a možda i ne, hmm. Verovatno će biti sličnih postova, ako vam se ovaj dopadne..

Danas vam pričam o mojim planovima za blog. Kao što znate, pišem anonimno. Pišem za svoju dušu, bez saradnji, bez zarade. Pišem kada ja to želim. I moram priznati da ne dajem svoj maksimum. Istina, trudim se, i želim da mi postovi budu bolji i bolji, ali trenutno sam u periodu kada se ne mogu previše posvetiti blogu. Nekome se moj rad svidja, nekome ne. Tako je oduvek bilo i biće. Za sada ne želim ništa fa menjam. Nastaviću da pišem Anonimno iz hobija, i naravno, iz ljubavi. Kao većina vas predpostavljam, nakon srednje planiram da upišem fakultet u većem gradu, i samim tim se na neki način preselim. Iako je moja ličnost u velikom delu izgradjena, fali tu još dosta toga. Imam 15 i zrelija sam od mnogih vršnjaka, ali mislim da nisam dostigla ni najniži nivo zrelosti. Mislim da imam mnogo nedostataka i da treba to vremenom korigovati. Vezano za ovo, moj grad je mali, svi se poznaju i svi znaju sve o svakome. Dugo sam razmišljala da li da otvorim anoniman blog ili ipak ne. Na kraju, srećna sam što je ovako. Kada bi moja škola i okolina znala da sam ja 'ta' sve bi bilo drugačije. Verujem da bi me vredjali i zezali, počevši od pojedinih 'najboljih' drugarica. Sa obzirom na moju osetljivost za koju niko ne zna (ljudi uglavnom misle da nisam emotivna i da me ništa ne dotiče, možda sam pogrešila, ali sama sam odabrala, kada Bi svi oni znali koliko sam osetljiva i kakve sitnice me pogadjaju, verujem da postoje oni koji bi to iskoristili protiv mene, i zbog kojih bih bila još emotivnija, zbog čega bih vrlo lako mogla zadobiti i neku bolest. Nažalost, ne mogu to pobediti, kada sam sama svašta me pogodi, ali kada je pored mene barem jedna osoba, potpuno sam neosetljiva. Možda grešim, ispravite me..
Kada podjem na fakultet, verujem da ću ostati u kontaktu sa odredjenim drugaricama koje imaju užasno mišljenje o blogu i blogerima, upravo zbog toga sada nemam neanoiman blog, nadam se da nećemo biti previše bliske i da mi tada neće ovoliko značiti. Neću se previše eksponirati i možda ni ne saznaju, ali ipak, volela bih da barem tada budem okružena osobama sličnim meni. Npr. Sada u srednjoj sve devojčice, a i dečaci (osim tih pojedinaca) podržavaju i vole blogove i youtube kanale. Negde u četvrtoj godini planirala sam da otvorim blog iako, sigurna sam,da ću se tada mnoogo spremati za prijemni, i daću sve od sebe da se upišem u željeni fakultet, ali baš u tim danima trebaće mi nešto da se opustim. Kada god imam puno obaveza, kada sam napeta i nervozna, uveče, pred spavanje, napravim toplu kupku, uzmem telefon i otkucam nešto. Tekst u vidu dnevnika, gde bih napisala šta mi se tog dana desilo. Nekada dajem savete drugima, ili pišem o potpuno drugim temama. Možda u početku postovi neće biti česti, ali trudiću se da uvek imam rezervu. Kako ovaj blog vodim već pola godine, znaću dosta toga, zbog toga mislim da će taj blog biti puno bolji. Daću sve od sebe da uspe, da bude koristan mnogima.. Kada budem pošla tamo, neću imati mnogo društva na početku, a verovatno neću ni imati dovoljno vremena za zabavu, barem ne svakoga dana, zbog čega ću to vreme posvetiti blogu. Što se zarade tiČe, svi znamo kakvo je stanje u našoj državi i znamo da novac nikada ne može biti na odmet. Volela bih da imam nekog primanja od bloga, ali to mi definitivno nije ni u top deset ciljeva..
Nadam se da će se ovo ostvariti, da će moja psiha biti još jača, i da se želja za pisanjem i fotografijom neće ugasti.

Sada, želim da čujem vaše planove koji se tiču vašeg bloga, i vaše utiske o mojim planovima, i ovom postu. :)