Pomoć u školi: Ogranizacija po smenama COLLAB

Iii, ovo je prvi collab post ove godine! U pitanju je "saradnja" sa Introvertnom Holandjankom. Kada pročitate ovaj post obavezno idite na njen blog gde vam pise na sličnu temu. Ona ima sjajan blog i morate ga posetiti. Ovim tekstom opisujem vam moju organizaciju po smenama. Zapravo moja škola ima samo prvu smenu, ali, u osnovnoj sam imala obe, pa ću se prisetiti, nadam se da ćete imati koristi od ovoga..

I smena:
Dolazim kući u 15h. Odmaram se i oko 16h krećem s učenjem. Za vreme odmora pogledam neku emisiju, pospremim sobu, porazgovaram sa mamom ili drugaricom. Takodje, za vreme odmora na poseban papir izdvojim sve predmete koje sam imala tog dana i koje imam sutradan. Tu se nadje maksimum 12 predmeta, ali se obično većina ponovi. Potom uradim domaće, naučim današnje lekcije, prepišem sve potrebne beleške, a to mi ne oduzme puno vremena. Kada završim sa tim krenem sa pripremom najblizih testova i odgovaranja. Nekada sve završim za sat, nekad za dva, nekad i duze, zavisi. Pauzu napravim samo za ručak, jer se moj mozak i moje telo privikao na takvo učenje. Kasnije, ukoliko je lepo vreme izadjem napolje, ukoliko ne, odgledam neki film, seriju, ili čitam neku školsku lektiru. Nekada čak, ako me interesuje neko gradivo, sačuvam slobodno vreme kako bih saznala nešto više. Period 20-21h provodim u kupatilu, i posvećujem ga sebi. To me uvek opusti. Nakon toga, preslušam se svaku naučenu lekciju toga dana i legnem. Obično uzmem telefon i ostanem do jutra ne radeći ništa pametno, madaa, ako znam da će sutrašnji dan biti naporan, sklonim ga u drugu sobu i zaspim što je pre moguće.

II smena:
Budjenje mi oduvek teško pada. U drugoj smeni obično sam ustajala oko 11h a onda spremanje pa škola. Ali hajde da vam ispišem kako bi trebalo to da izgleda, jer se ja očigledno nikada nisam uklopila sa ovom smenom. Naime, budjenje je u 7h, dok se spremim i pripremim za učenje to je 8h. Obnovim sve što sam sinoć naučila ili naučim šta nisam stigla. Utom je vreme za doručak i crtane filmove (da, daa), nakon toga sledi slobodno vreme (ako je učenje gotovo), pa spremaanje za školu. Dolazak iz škole je bio oko 19h. Tada se odmaram klasično, postavljajući plan učenja opisan gore, I učim do 20h kada sledi moje vreme. U drugoj smeni obično ostanem budna duze kako bih sve stigla. No, pročitajte ovo, ali mozda nije pametno da potpuno poslušate. Ne znam, po meni svako gradivo treba da prenoći, no, odlučite sami.

Uskoro ću vam pisati nešto i o organizaciji testova, učenja i slično, pa, pratite me, spremam puuno postova za pomoć u školi. A ako ste stigli do kraja ovog posta, vreme je za post moje "koleginice" čiji link imate u prvom pasusu.

StoryTime: Gledajte horore sa mnom

StoryTime je definitivno moja omiljena tema za čitanje i slušanje, takodje, volim i da pišem o ovome. Nadam se da vama to nije dosadno, ako jeste recite mii. Već sam jednom pisala nesto slicno pogledajte taj post ovde.

Naime, ljubitelj sam horora, ali specifična sam po tome kada i kako ih gledam. Nikako sama. Pokušala sam, ali pola filma zmurim. Tako da jurim sve moguće da gledaju sa mnom. Nazalost, svako prvo gledanje horora zajedno sa nekim je ujedno i poslednje s tom osobom. Da stvar bude gora, 90% mojih prijatelja se uzasava ovakvih filmova. No, pitate se zasto? Unapred cu naglasiti da ne radim nista namerno, jednostavno, nesvesno hahaha. Evo jednog primera.

Gledala sam horor film s drugom i bratom. Ujedno smo jeli banane. Moj brat je imao svega 3 godine, i čitavu unutrašnjost kore od banane je uporno oblizivao i balavio po njoj. Kada mi se to smučilo otela sam mu koru i krenula do kante. No, u tom trenutku, glavna glumica ostaje bez glave, na šta ja vrisnem i bacim koru na druga. Da sam ciljala, ne bih tako pogodila. Svi oni delovi kore prilepili su mu se uz lice, citavo lice bilo mu je prekriveno balama na sta sam se ja naravno zacenula, tačnije počela sam da plačem od smeha. Ne, to nije kraj (Bojanu za spikera topshop reklama!), drug je jos gledao zabezeknuto, bez reci, dok sam ja otpijala gutljaj vode kako bih se smirila. Eh sad, tata je oduvek sipao rakiju u flasicu istu kao ona u kojoj je bila moja voda, ali ja na to nisam obratila paznju. Kada sam osetila ukus rakije odmah sam sve to ispljunula. Pogodite gde? U drugovu facu. Evo ponovo se smejem samoj sebi. Zavrsetka filma se ne secam, provela sam ga na patosu.

Dve godine nakon ovoga ponovo sam ga molila da dodje jer mi se jako gledao horor sa tva a bila sam sama kuci. Gledali smo film, on od svoje kuce ja od svoje, preko slusalice komentarisuci. Toliko o tome :/

Ukoliko ste za jos ovakvih postova, pisite mii :)

Nema BTS serijala??

Škola se polako primiče, ove godine ne planiram BTS serijal, no, kroz čitavu godinu će se provlačiti rubrika "Pomoć u školi" gde ćete svašta pronaći. Kao što ste mogli primetiti, protekle sedmice sam pisala svakodnevno, ne znam koliko ću još moći tako, ali nadam se barem još neko vreme. Oduvek sam volela sve te serijale (summer, bts, christmas itd), no, ove godine sam se ipak odlučila na ovo. Tokom čitave godine ću pisati svakakve teme koje će vam, nadam se, biti od koristi, kako ostatak meseca nebi prošao samo u takvim postovima. Dok ne počnem sa tim, čitajte i komentarišite moje dosadašnje postove na temu škole, čije linkove mozete videti dole:

Moja slika :)

Prijemni - moje iskustvo

Moja prva sedmica u srednjoj školi

Kako savladati fiziku i hemiju

DIY sveske

Kako savladati istoriju, biologiju i geografiju

Kako se dopasti (novim) nastavnicima

Učenje , ovim postom nikako nisam zadovoljna, definitivno moram napisati novi

Outfits

Kupovina odeće, raspremanje ormara

Kupovina pribora

Inače, isplanirala sam gomilu ovakvih predloga, ali zelela bih da cujem sta vi zelite 

Top 6: Komedije

Raspust? Filmovi, filmovi, filmovi. Ne znam koliko sam ih samo odgledala. Obozavam ih. Imam svoje liste, gde upisujem sve filmove koje sam gledala i koje ću gledati, a onda, kada me neko pita za predlog, prosledim mu istu od preko 100 filmova raznih zanrova, ii, izbor je na njima. Danas izdvajam omiljene komedije, ali filmova a ne serija. Nisam prevelikii ljubitelj, ali nekada bi samo lezala i smejala se.. Ne idem redosledom, već onako, kako se koje setim.. :)


1. The sweetest things
Moj vam je savet da ne čitate rezime filma, jer po njemu zvuči prilično dosadno. Nije klasična komedija, ali ja sam se baš smejala i bilo mi je zanimljivo.

2. Friends with kids
Okej, ako pročitate recenzije stručnjaka, uglavnom film dobija osude. I zaista, ne podrzavam samu ideju filma u stvarnom zivotu, ali zabavilo me je, nije potpuna komedija, ali potpuno opuštajuće, osim ako ne planirate da uradite isto što i glavni likovi.. Odmah da kazem da ne garantujem prevelika oduševljenja, ali 7+ je zasluzio!

3. Dirty grandpa
Verujem da ste mozda pogledali film. Nije nešto što bih gledala sa roditeljima, ali nema nikakve konkretne scene, jako je zanimljiv, skrenuće te misli sa stvarnosti i lepo se nasmejati.

4. Lovci na deveruše
Prva je ovaj film prikazala hiljadu puta, i sigurno ste bar delić odgledali. A imate preporuku da odgledate i ostatak filma :)

5. She is a man
Jedan potpuno teen film, veoma zabavan i veseo, obozavam takve filmove i voleću ih uvek bez obzira koliko godina imala..

6. Ponovo u 18.
Moram priznati da se ne sećam baš najbolje radnje ovog filma. Znam da mi se svideo i da sam se smejala, ali i plakala u nekim delovima, ali sećam se samo pojedinih scena, ista je stvar i sa You again, pa eto, pogledajte oba..

Ovo su filmovi koji će vas opustiti i nasmejati, nisu preterano poučni niti psihološki ni edukativno korisni, ali, svakome su potrebni za punjenje baterija tokom leta. Tu bih naravno mogla navesti i Za sve je kriva svekrva, ili Sam u kući, ili Hello Ladies, mozda cak i Detpull koji je na mene u bioskopu ostavio jak utisak, ali eto, odlučila sam se za gore navedene, iako nisu puno boljih od ovih sad. Sve u svemu, čim skupite vreme, odgledajte svih 11! I javite utiske, naravno.

Zvezde pišu priču

Jeste li sanjari? Romantičari? Zaljubljene duše? Neustrašivi? Samouvereni? Hrabri? Zelite li da se pokazete u najboljem svetlu? Ostavite iza sebe sve što vas sputava i radujete se svakom novom zraku sunca, cvrkutu ptica, svakom novom danu..
Ipak, nekako, kada padne noć svi problemi i brige se skupe upravo kod onih koji uporno beze od svega. Nekada sam toliko umorna da zaspim čim legnem, nekada sam zauzeta učenjem, čitanjem, gledanjem filmova do kasno u noć. Postojale su noći koje sam dočekala u suzama, ali, meni su najlepši ti kasni trenuci kada svi spavaju, ja izadjem na terasu i ćutim. Ne razmišljam ni o dobrim ni o lošim stvarima koje su me zadesile. Jednostavno sedim i posmatram. Sve te zvezde, ta beskonačnost, ta nedokučivost kosmosa. Bude u meni more pitanja bez odgovora. I tako, u neko doba  izgubim sav pojam o vremenu, izgubim svaku misao, samo zateknem sebe kako piljim u nebeski svod, očarana nečim svakodnevnim, na šta često zaboravim. A svemir je tako divan, sva ta nebeska tela, zvezde, planete, osećaj beskonačnosti. Svaka zvezda piše svoju priču, svaku od njih smatram kao posebnu jedinku, često im dajem imena i gledam na njih kao na ljude, osmišljam njihove zivote. A ponekad, samo pomislite na neku osobu. Osobu koja vam mnogo znači, koju istinski volite. Mama, tata, brat, sestra, baka, deka, simpatija, potpuno je svejedno. U takvim momentima osećate kao da je ona pored vas, uz vas, sa vama. Osećate bliskost sa tom osobom jer, koliko god udaljeni bili, uvek ćete biti pod istim nebom. (a mozda bas ta osoba u bas tom momentu misli o vama,zar ne?)  Mozda mislite da sam luda, ali, kada zaronite u takav trenutak, osećaćete isto.

Ne, ja nisam romantična, zaljubljena, neustrašiva ili samouverena, ne do granice krajnosti, beskonačnosti. Samo je jedno beskonačno (bar ja u to verujem), a mi ga tek tako zanemarujemo. Zbog toga, drzim se u umerenosti, nekada odem iz krajnosti u krajnost, ali, od gore navedenih osobina, jedino što uvek ispunjavam u potpunosti je to da sam sanjar. Veliki sanjar. Mislim da mi, sanjari, imamo lepše zivote, da više uzivamo u svakom trenutku koji nam se pruza.

Da li ste uz mene? Da li ste sanjari (ili pak idalje mislite da sam luda)?

Nacionalni park Lovćen, Crna Gora

 "Nacionalni park Lovćen se nalazi u jugoistočnom delu Evrope, u Crnoj Gori. Nacionalni park obuhvata centralni i najviši deo lovćenskog masiva, površine 6.220 hektara. Nalazeći se na granici dve sasvim različite prirodne celine, mora i kontinenta, Lovćen trpi uticaje oba klimatska tipa. Specifičan spoj životnih uslova uslovio je razvoj raznovrsnih bioloških sistema.

Na području ovog nacionalnog parka značajnu vrednost čini kulturno-istorijsko nasleđe. Svojevrstan arhitektonski relikt, vredan pažnje, predstavljaju čuvene lovćenske serpentine. Stari put od Kotora vijuga uz Lovćen do Njeguša, živopisnog planinskog sela, u kojem se nalaze rodne kuće Petra II Petrovića Njegoša, znamenitog crnogorskog vladike i pesnika iz XIX veka i poslednjeg vladara Crne Gore, kralja Nikole I Petrovića."

Jako je visoko, nisam sigurna koliko ima. Od dela gde kupujete karte koje se plaćaju 2 eura po osobi (mladji od sedam godina besplatno) ima 13km do Lovćena, a nakon 6km mozete videti Ivanova korita. Uvek ima turista, mada najmanje sa naših prostora. Kada ostavite automobil ima puuno stepenika do samog vrha, ali postoje delovi na kojima se mozete odmoriti ako niste u kondiciji hah. 

Kada se popnete sve je predivno. prostrano je i jako lepo napravljeno. Ulaz do grobnice Petra II  Petrović Njegoša i vidikovac se plaća 3 eura po osobi, deca ne plaćaju. Ali, nekada vas propuste, mene jesu. Pogled s vidikovca je predivan, slika ne pokazuje ni delić stvarne lepote.

Kada se popnete uz stepenice mozete otići do statue Petra II Petrović Njegoša koja se nalazi u prostoriji čiji je plafon prekriven čistim zlatom, videćete i mnoge druge statue, oruzje iz tog perioda, njegovu grobnicu, i, izmedju ostalog prelepi vidikovac. Uzivajte u fotografijama!

 

Knjige pročitane u julu

Zapravo, jul je bio mesec u kojem nisam puno čitala, nekako sam zelela da stignem sve i tako zapostavila knjige. No, ipak ima tu par naslova koje ću vam sada pokazati.
*Prve dve knjige sam uzela u biblioteci tako da sam ih vratila pre nego uspela slikati 

,,Senzacionalna ispovedna priča Kristijane F. iz kultne knjige Mi deca sa stanice Zoo dobija svoj nastavak. Ako se pitate šta se danas dešava sa popularnom Kristijanom Felšerinov, devojčicom koja je samo sa četrnaest godina postala heroinski zavisnik i bavila se prostitucijom, odgovor na to pitanje, ali i mnoga druga o njenom privatnom životu možete pronaći u novoj Pčelicinoj knjizi Kristijana F. Moj drugi život. Pored potresne ispovedne priče, knjiga sadrži i originalne Kristijanine fotografije koje na upečatljiv način svedoče o poslednjih 35 godina njenog života. "

Ovo je definitivno jedna od mojih najdrazih knjiga, mozda čak i na samom vrhu. Kao što ste pročitali, ovo je nastavak prve Kristijanine knjige. A ove dve knjige prosto MORATE pročitati. Nisam neko ko plače uz romantične scene itd, ali ova knjiga me zaista pogodila i isplakala sam se kao nikad. A autorka mi je nekako prirasla srcu da ne mogu da je osudjujem, iako jeste kriva, ali.. shvatićete već ako ste pročitali

,,Prvi roman Sofi Kinsele pisan za tinejdžere.

Odri nije u stanju da izađe na ulicu. Čak ni u kući ne može da skine tamne naočare. Ona pati od anksioznosti.

Onda se u njenom životu pojavljuje drug njenog brata, Lajnus. Sa svojim prijateljskim osmehom nalik na krišku pomorandže i duhovitim porukama, on navodi Odri da opet izađe iz kuće – za početak barem do Starbaksa. Odri oseća da uz Lajnusa može da radi sve ono čega se ranije plašila. Odjednom joj se čini da bi mogla opet da se vrati u svet od kojeg se otuđila."

Knjiga je laka za čitanje, zanimljiva i duhovita. Nisam preterano oduševljena, ali zanimljiva je i uzivala sam čitajući. 

"U osnovnoj temi i fabuli romana analiziran je problem braka i porodičnog života. U romanu je paralelno obrađeno i pitanje iz ekonomskih i društvenih odnosa u Rusiji u Tolstojevo vreme."

Zapravo, Ana Karenjina je roman sačinjen od dve knjige od po 500 stranica (skoro). Na moru sam u prva tri dana pročitala prvi deo, a drugi nisam ponela, i tek ću ga čitati. Prvi deo mi se dopao. Profesorka mi je rekla da ga je dosta teško čitati i raazumeti, mada, ne slazem se. Nije mi bilo naporno čitati ga, šta više uzivala sam i opuštala se uz ovo delo.

"Prednosti jednog marginalca je priča o Čarlijevom stasavanju i neverovatnom putovanju kroz neistražen svet srednje škole u koji je upravo zakoračio. O prvim ljubavnim sastancima, porodičnim dramama, velikim i iskrenim prijateljstvima, seksu, drogama, ali i ljudskim karakterima. Ovo je vodič kroz intimnu istoriju pop-muzike, gde od prve stranice odzvanjaju čarobne note Bouvijevih Heroja, Cocteau Twins-a, Sonic Youth-a, New Order-a, i, pre svega, The Smiths-a. Jedna od onih „feelgood” knjiga od kojih vam osmeh ne silazi s lica čak i kada obrađuje najozbiljnije probleme kroz koje adolescenti prolaze u svom odrastanju – stazi koju niko ne prođe dva puta, i koja uvek podrazumeva neizvesnu avanturu. Ovaj fascinantni roman Stivena Šboskog izazvao je mnogo rasprava i kontroverzi, kritika ga je hvalila, dok je u nekim školskim bibliotekama bio čak i zabranjivan, da bi na kraju prerastao u pravi kulturni fenomen. Dosada je prodat u više od milion primeraka samo u SAD, a nedavno je snimljen film sa Loganom Lermanom i Emom Votson u glavnim ulogama, koji je osvojio nagrade na mnogim festivalima."

Još odavno sam čula za film ovog naslova. No, igrom slučaja naletela sam na knjigu i prvo nju pročitala. Dopala mi se. Razlikuje se od većine, i preporučujem je budućim srednjoškolcima, alii i nešto starijima (ja sam prvi srednje završila, ali ipak je bilo baš zanimljivo čitati je). Isključite se iz stvarnosti i potpuno utnete u ulogu glavnog lika..

,,Vila i Džejn su najbolje prijateljice – međutim, sličnost među njima je tolika da ih često smatraju sestrama, što Vilu potajno veoma raduje. Njih dve zajedno iznajmljuju stan, koji plaćaju prihodima od honorarnih poslova dok čekaju da se pojavi nešto bolje. Vila prodaje cveće i piše reklamne slogane za kompaniju koja se bavi proizvodnjom čaja, a Džejn čisti stanove i o tome piše lošu poeziju. Međutim, zajedno njih dve mogu sve – njihov stančić je tvrđava prijateljstva sagrađena na intimnim šalama i istim mišljenjima, na bliskosti takvoj da ni za koga drugog tu nema mesta. Ili se bar njima tako čini, sve dok se u njihovim životima ne pojavi Vilin nekadašnji najbolji prijatelj iz srednje škole – štreber koji je izrastao u zgodnog muškarca punog samopouzdanja, koji će svoju pažnju ovog puta pokloniti Džejn…"

Još jedno lako štivo. Nisam oduševljena, ne dopada mi se kraj, ali svakako je zanimljiva i duhovita. Čak i poučna. Priča o jakom prijateljstvu prekinutom zbog treće osobe.. Da ne otkrivam prviše.