среда, 27. јул 2016.

I am quen in my dream!

Okej, odmah prelazim na stvar. Ovo je pomalo neobičan post. Naime, preuređivala sam svoj računar i naišla na "roman" koji sam pisala pre dve godine. Tačnije, u šestom razredu sam napisala tekst koji ćete sada pročitati, a krajem predhodne godine me zainteresovalo pa sam napisala još par poglavlja. Nažalost, on nije završen, ali, drago mi je da imam barem toliko. Želela sam sa vama da podelim ovaj deo, nešto kao sam uvod. Kada biste pročitali sve što sam tada napisala ne bi vam bila jasna povezanost uvodnog dela i ostatka teksta. No, evo objašnjenja. Naime, jako volim da maštam, pogotovu pred spavanje, toliko scenarija, iskreno ne znam kako ih više smišljam. Sve dolazi spontano i potpuno se isključim iz stvarnog sveta. Kada sam pošla u srednju školu, videla sam neke osobe koje su mi bile zanimljive i nedugo zatim su nekako dospele do mojih scenarija, tj. počeli su da se ubacuju. Gradila sam nove priče, svake večeri drugačije i te osobe, kojima se nisam javljala ni na ulici su postale njihov sastavni deo. Spontano sam počela da pišem taj tekst, kada sam bila slobodna. Onda je naišao period kada sam bila prenatrpana i potpuno sam zaboravila na sve. Sada, kada opet čitam shvatam da se čitav jedan deo toga zapravo ostvario, a da sam u periodu dva, tri meseca kasnije od pisanja zaista želela da se ostvari i drugi (iako tada nisam razmisljala o napisanom). Trenutno nemam želje da se ostvari sve to (i deo koji je trebao da bude napisan), sprijateljila sam se sa drugim osobama, ali mi je ovo bilo presimpatično. Da stvar bude još simpatičnija, kada sam par trenutaka kasnije ušla na svoj instagram profil, upravo jedna od tih osoba mi je lajkovala nekoliko slika. Evo, još uvek se smejem, svemir je tako čudan. Ah da, još jedna slučajnost, u priči nisam pisala prava imena osoba, već neka koja su mi padala na pamet, tada nisam poznavala nikog takvih imena. Sada zapravo osoba sa kojom sam želela najviše da se družim tada u priči nosi naziv osobe koja mi se trenutno sviđa. Ne kao simpatija već onako, želela bih da više pričam sa njom jer nas zanimaju iste stvari. Dodaću vam još ovo: uporedo sam opisivala i vezu moje drugarice, koja tada nije bila u planu, niti na vidiku, a sada shvatam da se sve dogodilo baš po tom tekstu. Evo, ne znam stvarno.
Dakle, podeliću deo iz šestog razreda sa vama, videćete sami o čemu se radi i možda pronađete sebe tu. Ostatak neću pisati jer ne verujem da biste čitali to. Uživajte! :)

*Tekst je pisan ćirilicom, nadam se da je svi možete pročitati, ako neko ne može, a želi da pročita, prepisaću ponovo, latinicom*


Колико година имате? Да ли сте већ схватили колико машта боји наше животе? Шта кажете, уз њу живимо у илузији, отуђујемо се и повлачимо у себе? Размисли још једном! Понекад, маштањем улазимо у потпуно нови свет, обликујемо га према својим стандардима и жељама, а онда, када се повучемо из њега, постајемо моћнији. Изађемо пуни нове енергије и спремни за све предстојеће изазове. Понекад, догађаји који су се десили у нашој глави, у нашем малом царству, они догађаји који се можда никада неће остварити, маме нам осмехе који се ту задржавају читавог дана, или дуже!?
Шта кажете, немате времена за маштање, то су само дечије лудорије? Размисли још једном! Уколико сте покушали да завирите у ваш свет за време часова, па је уследила строга опомена, или је то пак било за време учења, због чега нисте савладали градиво, или можда, у оном тренутку када вас је мама грдила, о да, тада се нисте сјајно провели.. Уколико сте то покушали тада, идеја дефинитивно не штима. Не вреди да уништавате своју стварност у којој вас други виде због оне коју само ви стварате, али, још мање вреди да то буде обрнуто! Дошли сте из школе у 14 часова, сручили се на кревет размишљајући о градиву које будно мотри на вас из ранца, потом сте се трзнули, али већ је било 19 часова. Схватате ли сада бакину реченицу „Како време лети“? Скачете из кревета и седате за сто, али, гладни сте, зове вас другарица, усисава вам се кућа, можда да окопате башту? Сада, када сте коначно спремни да усвајате нова знања исувише је касно, и поново вам се спава, јер ипак, сан је битан фактор данашњице.  Бацили сте око на планер, и шта пише? Сутра је тест из географије од којег вам зависи завршна оцена? Па, ето вас на почетку, камо среће да је сада 14 часова и да имате довољно времена за учење. Након додатног времена распаве са вашом другом половином, коначно – учење! Наравно, ту се ствара нови проблем. Исцрпљени сте, можете чути сваки откуцај сата из суседне собе. Исувише је касно да бисте се концентрисали на градиво. Али опет, како то да је остало само пар сати до јутра? Па, можда вам професорица опрости када чује ову дирљиву причу. Не сумњам да хоће... И поврх свега тога, свих тих стресних дана који се врте у круг, ја вам причам о маштању, баш сам блесава.
Ипак, време је да се вратимо уназад. Дошли сте из школе, мала казаљка вашег ручног сата чврсто стоји на бројки два. Одморили сте се, попричали са мамом, сестром или другарицом, и сели за сто. Скупили сте сву концентрацију овог универзума и кренули. Пасус по пасус, учење је готово! И види, није прошло доста времена. Након тога, без гриже савести можете се посветити себи. Одгледати серију, прелистати почетне стране друштвених мрежа, опустити се и уживати. Када се казаљка спустила на осмицу, долази време за обнављање. Како сте били пажљиви пре пар сати, није вам проблем да испричате све лекције својим речима. И, ту сте потпуно сигурни – спремани сте за тест! Време је да се ућушкате у топли кревет, угасите светла и опустите се. Телефон или било који други електронски уређај не узимајте ни случајно, јер, ипак, чим се трзнете, јутро је већ ту. Те стварчице одложите на други крај просторије. Радије посетите ваш свет, посветите се машти. Сада имате времена да размишљате о чему год пожелите, о вашој будућности, слатком дечку или нечему потпуно другом, одлука је ваша. И када помислите да сте будни већ сатима замишљајући нешто од чега немате користи, нисте управу. Иако сте ви у том малом, али чаробном свету прешалтали читав живот, ретко ће се десити да је прошао дугачак временски  период у стварности, а већ смо установили да од тога итекако имате користи, ако ништа, нећете заспати у бригама и развеселићете се. То време, када су сви заспали (или можда нису?) право је време за маштање.
Можда се питате због чега сам све ово написала, не брините, нећете дуго чекати одговор. Поделићу делић свог живота са вама, да ли је то моја бујна машта, или пак моја стварност, нећу вам открити. Дајем вам слободу да све ово доживите на ваш начин, у вашем малом царству.

4 коментара:

  1. O MOJ BOŽE! ODUŠEVILA SI ME OVIM TEKSTOM! Baš kao i ti, i ja sam dete koje mašta. Koliko puta se tako zamislim, vreme proleti, a ja još uvek mašta. Lagala bih kada bih rekla da ne maštam uveče kada legnem u krevet, kada pogasim sve lampice po sobi, muziku i televizor. Ljudi koji ne maštaju neće imati nikakav cilj u životu. Postićiće sve, ali ničeg neće biti svesni baš zato što nisu maštali.

    Milica's diary

    ОдговориИзбриши
  2. Ovo je nešto savršeno...Nemam reči. ❤ Toliko sam uživala čitajući da ne znam šta sada kada sam stigla do kraja. :) ❤ Bilo bi previše zanimljivo da ostatak postaviš na blog, ali okej, tvoja odluka. ❤❤
    <33333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333

    eslyisworldview.blogsport.com

    ОдговориИзбриши
  3. Imaš smisla za pisanje i odlično ti ide. Ako ne želiš da nastaviš sa time, to je ok, ali mislm da, s obzirom da je ovo napisano pre dve godine, možeš da ga ''uozbiljiš'' tj. malo urediš i nastaviš sa pisanjem, jer kako si rekla, često ti ideje padaju na pamet... Šteta je da ''ugasiš'' svoj talenat, ali svakako moraš stvari da poređaš po prioritetima. Mali savet. :)

    mojsvetmb.blogspot.rs

    ОдговориИзбриши
  4. Kako lepo pišešš :O

    Nadam se da možeš ući na moj blog i prijaviti se i pogledati prvi post,jer sam nova u ovome i znači mi podrška :)
    https://tamaraslifestyletips.blogspot.rs/

    ОдговориИзбриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...