Kako vam prolazi raspust? Ja sam puna nekih obaveza, stalno čuvam decu iz komšiluka, nemam vremena prići internetu.. Post nisam pisala dva-tri dana, i iako sam za danas planirala nešto potpuno drugačije, osetila sam potrebu za ovakvim postom. Blog je sam po sebi elektronski dnevnik, iako ja ne volim često da pišem o sebi, ali evo, ovaj post će biti posvećen mojim prijateljstvima, sve se naglo promenilo, tj. ljudi su se promenili i stvarno me živcira sve ovo. Postoji velika mogućnost da ću se baš raspričati, a da se ovaj post ne bi pretvorio u čitav roman, krenimo odmah!
-Rođena sam u januaru, a to je uzrokovalo da pođem godinu ranije u školu, iako su svi stariji savetovali mojim roditeljima da me ne upisuju, do neba sam im zahvalna što jesu. Mlađa sam od svih, ali to ima mnogo više prednosti nego što sam mislila. Do četvrte godine dane sam provodila napolju, a ulazila bih samo na ono mamino 'Ručaaak'. Tada su u ulicici bile dve devojčice, dve godine starije od mene, jedna je bila sva nemirna i živahna, a druga je glumelaa damicu. Ma koliko smo bile različite, nikada se nismo posvađale, ja sam onaj tip osobe koji ne voli da se svađa, njih dve su to često radile dok sam ih ja mirila. Ne mo6ete zamisliti kakve smo mi igre imale i koliko sam u njima uživala. Osim njih, tu su živela i dva dečaka, jedan četiri, a drugi šest godina stariji. Možda ovo izgleda kao velika razlika, ali mi smo bili nerazdvojni, svuda smo išli zajedno i razlika u godinama se nikada nije primećivala, ah da, bio je tu još jedan dečak mog godišta i blizanci (dečak i devojčica dve godine stariji). Njih dvoje su se uvek odvajali od nas, znate ono 'Ti žmuriš' 'E neću da se igraam' e, to kod nas nije smelo da postoji, ali oni su ga redovno koristili. Volim kada se prisetim tih dana, ostali su mi baš u lepim uspomenama, a trajalo je sve dok najstariji član naše družine nije upisao srednju u drugom gradu, a za njim i ostali. Sada gledam našu braću i sestre kako se igraju, ali tu ne vlada nikakva sloga, ko ne zna da igra određenu igricu, biva izbačen iz kolektiva. Tužno.
-Sa pet godina krenula sam u predškolsko, nikada neću zaboraviti strah koji me obuzeo kada sam ušla u učionicu punu đaka. Volim da se družim, ali teško sklapam prijateljstva, prilično sam stidljiva po tom pitanju. Sela sam na sredinu prostorije, za veliki sto, i posmatrala drugu decu. Jedna tamna devojcica, crne kose i ociju, prisla mi je i rekla 'Hajde mi budi drugarica'. Naravno, pristala sam, toga dana igrale smo se zajedno, i mnogo pričale, kao i svakog sledećeg. U predškolskom, družila sam se sa još jednom devojčicom koja je živela blizu mene. Uvek je donosila razne lutkice, kao i ja, pa smo se zajedno igrale. Dolazila sam kod njih i one kod mene, igrali smo se svakaakvih igara i baš sam ih zavolela. Negde pri kraju školske godine još jedna devojčica je počela da mi se javlja, bila je moje godište, ali išla je u suprotnu grupu. Njih tri su mi ostale u najboljem sećanju iz tih dana..
-Letnje raspuste sam i dalje provodila u društvu dece iz ulice, a onda je usledio septembar 2007. godine. Pošla sam u prvi razred i nikoga nisam poznavala, uopšste nisam bila sa društvom iz predškolskog. Jedina osoba koju sam poznavala bila je ona devojčica o kojoj sam vam govorila da je išla u drugu grupu. Sedele smo zajedno, družile se i postale naajbolje drugarice, bile su tu još dve devojčice sa kojima sam se družila, sa jednom se i sada družim, a druga je počela da pije, puši, menja momke na dan i izgubile smo kontakt. Najtužniji trenutak bio je onaj kada mi je najbolja drugarica javila da se seli. Plakala sam, mada mislim da tek sada shvatam koliko mi stvarno nedostaje. Nikada nismo izgubile kontakt i uvek smo se čule telefonom, ali nije to to. Nakon selidbe, moja najbolja drugarica bila je ona devojčica iz mog odeljenja sa kojom se i sada družim. U drugom i trećem razredu, baš mi je falila devojčica koja se preselila, dok je moja tadašnja "bf" imala neke bubice, često je lagala, bila dovlična i imala neku dečiju pohlepnost, a ja, kao neka dobrica nisam htela da se svađam pa sam ponovo počela da se družim sa devojčicom iz predškolskog (sećate je se verovatno), još više sam je zavolela i baš nam je bilo lepo zajedno. Tada sam počela više da se družim i sa dva dečaka iz odeljenja koji su me uvek zasmejavali, pričali viceve i horor priče.
-U četvrtom razredu, naše odeljenje se rasformiralo, a učiteljica otišla u penziju. Pogađajte u koje sam odeljenje došla! U ono gde je bila moja drugarica iz predškolskog (umesto ovoga, kada budem pričala o njoj napisaću slovo A)! Bila sam jako srećna, a drugarica iz odeljenja je pošla sa mnom(A njoj ću pisati O). Tada se nekako promenila i postala mnogo bolja, a kako je i drugarica iz predškolskog imala "bf" (M), naš četiri smo postale nerazdvojne. Pričale smo tajne i mnogo se volele. Te godine upoznala sam još dobrih drugova, od kojih se jedan posebno istakao(L). Bio je lošiji đak i rado sam mu pomagala, stalno smo se zezali, prskali vodom, ili mazali temperama (da, daa).
-U petom razredu su nas opet rasformirali, ali sva sreća, bila sam sa mojim prijateljima u odeljenju, sve je bilo po starom do drugog polugodišta, kada se M izdvojila, i otišla sa drugim društvom odbacivajući nas, bez obzira na to, mi smo nastavili po starom. Većina osoba iz odeljenja me nervirala i nismo mogli da pronađemo zajednički jezik.. Završivši sedmi razred, na letnjem raspustu, upoznala sam nove osobe, iako sam sa O i A uvek izlazila i šetala, volela sam da povremeno porazgovaram i prošetam sa još nekim osobama koje sam upoznala, ali sa kojima su prijateljstva brzo pukla jer sam po prirodi veoma otvorena i tolerantna osoba, a oni su tu otvorenost i iskrenost iskoristili kako bi me povredili, no, bez obzira na to, prekinula sam svaki kontakt ali nisam dopustila sebi da padam u depresiju zbog toga.
-Nakon svega toga, dolazi osmi razred kada se moj život potpuno izmenio! Moj drug, L, počeo je da izigrava šmekera, muvao je devojčice iz drugih škola, počeo je da se ponaša kao neki dasa u društvu, mada, uvek je bio korektan. Ono što se meni nije dopadalo kod njega jeste to što je u svojim mislima imao jedno, mrzeo je pola osoba i gledao da ih povredi, a zapravo, ponašao se zaštitnički, branio je devojčice, suprostavljao se nasilnicima, glumeo ozbiljnost itd, verovaatno znate te slučajeve. Kao što ste već zaključili, ja sam potpuno prirodna, nikada ne lažem i ne volim osobe koje su dvolične i koje glume nešto što nisu, pa sam tako počela manje da se družim sa njim. Jednom sam mu ukazala na greške i pokušala da mu otvorim oči, ali to je izgleda kod njega prevagnulo da me zamrzi, iako sam mu bila najbolja drugarica. Krivo mi je što se to dogodilo, ali nijednog trenutka se nisam pokajala jer ne želim da imam takvu osobu uz sebe. S druge strane, A i O su ga mnogo zavolele i počele puno više da se druže sa njim, što je uzrokovalo da se jedna od njih, posle osam nesrećnih ljubavnih veza, svuva upravo sa njim, a druga da im postane najbolja drugarica. To traje neka tri meseca, i primetila sam da on potpuno manipuliše njima, priča im priče i okreće protiv mene. Primetila sam da su se dosta izmenile i da to više nisu osobe sa kojima sam se družila. Kada izađemo u grad, sve neki tajni znaci, pa ćuti pa nemoj to da kažeš, ako ćemo iskreno, previše ih dobro poznajem, i apsolutno sve zaključim iz njihovog pogleda, znam sve što misle o meni i sve njihove tajne iako ne žele to da mi kažu, upravo zbog toga sam tužna, jer sam dozvolila da bukvalno pola života provedem sa njih dve, zapostavim svakakav kontakt sa drugima i da se ovo desi. Okej, idalje se nazivamo najboljim drugaricama, i dalje pričamo, izlazimo, šetamo, ali to više nije isto, taj dečko ih menja iz korena, više ne znaju da pričaju ništa osim da ogovaraju osobe, a što je najgore, prema svima su fine i druge osobe se baš druže sa njima ne znajući da ih one sve vreme lažu. To je razlog zašto ja ne mogu da se družim sa tim drugim osobama, jednostavno, ne mogu da slušam kako ih uzdižu u nebesa, ali maske su predobre, priznajem.
-U septembru krećem u srednju, ko zna sa kim ću se družiti i ko zna šta će biti sa njima, mislim da trenutno ni nemam pravog prijatelja, ali idalje ne pregidam kontakt sa njih dve, idalje ih zovem najboljim drugaricama. Da ne ispadne sada da sam kao trinaesto prase, ima još osoba koje me gotive i sa kojim sam u lepim odnosima, ali to još uvek nisu prijateljstva da mogu da im se poverim, ili često boravim sa njima. Izuzev tih osoba, postoje dve devojčice i jedan dečak koje sam upoznala nasamo, bez onih drugarica, koji su me videli u pravom svetlu i za koje sam sigurna da im značim više nego onim drugaricama. Volela bih da se još više družim sa njima, i stvarno ću se potruditi, ali eto...
Zapšravo, ovo je nešto u najkraćim crtama, bilo je tu još ljudi, ali to je ono osnovno. Nadam se da se nećete ljutiti zbog ovog posta, trebalo mi je nešto ovako, a ukoliko želite post o prijateljstvu, gde vam dajem savete itd, samo recite, verujte da tuđe probleme rešavam mnogo bolje nego svoje i da mi je čast da nekome pomognem. :)
Koja je vaša ispovest o prijateljstvu?
