Recenzija - Avon matte ruževi

Uhh, ovo sam baš odavno planirala. Mnogi od vas su mi pisali da uradim recenziju ovih karmina, ali eto, tek sam sada ugrabila vremena,, Pre svega postoji 15 nijansi, ja imam četiri, ali, shvatićete već kakvi su..

Ovo su nijanse koje imam, svočeve ćete videti dole, tako da, nastavite sa čitanjem.

Nijanse bi mozda mogle biti malo veće tj. da imamo više izbora, no, svejedno mislim da svako moze naci barem jednu nijansu koja mu odgovara. Zapravo, ja imam još pet uzoraka, ali zaboravila sam da ih slikam hah. Uglavnom, od svih njih izdvojila bih samo najsvetliju nude nijansu koja u katalogu ne izgleda lepo, barem meni, ali uživo mi je predobra. 

Što se cena tiče, one variraju od brošure do brošure, uglavnom kreću se od 250-450 dinara, što nije preterano skupo.

Potpuno su mat (na poslednjoj fotografiji to se ne vidi u potpunosti), ali, veoma su kremasti i ne isušuju usne. To mi se baš svidja,

Što se mirisa tiče, tu dajem još jedan plus, imaju baš lep miris. Dugotrajni su i traju po nekoliko sati, uz jelo i piće, bez problema. A skidaju se veoma lako, uglavnom vlažnim maramicama..

Ovo je najnovija nijansa, koju nisam nanosila napolju, ali jedva čekam :) U pitanju je jarko crvena nijansa..

Ovo mi je sjajna nijansa zimi dok sam bleda, u ovom periodu, izgleda kao da sam nanela noze korektor na usne, ali ipak mi je nekako girly i simpatičan pa ga rado nosim

Definitivno najiznošeniji karmin od ovih! gotovo cele zime sam ga koristila kad god bih išla u večernju šetnju, jaako mi se dopada, i nakon što sam ga iznosala, sve drugarice su ga kupile

Ovo je jedna nude nijansa, koju nekada koristim i za školu. Zapravo, ako ste svetlog tena, možda je bolje da uzmete neku od dve svetlije nude nijanse, jer mi je ovaj zimi jaako taman (za dnevnu varijantu). Slomila sam ga pri prvom nanošenju (aplauz), ali ipak to ga nije sprečilo da se nađe u definitivim favoritima :)

Recenzija knjiga

Ovo je prva školska godina u kojoj čitam i učim istovremeno. Do sada sam čitala samo raspustima, a sada sam nekako organizovanija. Pa, ne znam do kada će ovo trajati. Danas vam pokazujem dve knjige pročitane u nekom skorašnjem periodu, obe su kriminalističke, i dopadaju mi se, nisu najbolje koje sam pročitala, ali svakako mi se dopadaju.

Ovo je knjiga iz 1927. godine, šta da vam pričam? Napisala ju je Agata Kristi koja inače ima super knjige. No, bez obzira na starost od 90 godina, svidja mi se. Naime, radi se o čuvenom Herkulu Poarou. Dogadja se niz zločina, veoma čudnih. On ih povezuje i shvata da to radi jedna organizacija, a njegov cilj je da ih zaustavi i otkrije o kome se  radi, Naučila sam stvarno puno toga, iz oblasti hemije najviše, a takodje, okreti su neverovatni, vrlo je napeto i misteriozno, baš onako kako volim.

Ova knjiga je takodje jako stara, a autor mi je do sada bio nepoznat. Privatnom detektivu jedne kasne noći dolazi nepoznata žena, u nejasnim crtama ga moli za pomoć, on odbija i pozdravljaju se. Kasnije, ipak se zainteresovao za sve to, pa tako pokušava da pronadje misterioznu ženu i reši ubistvo, takodje, puno preokreta, i neočekivanosoti, 

Prva knjiga mi se više dopala, mada ni druga ne zaustaje. Ukoliko budete uspeli da pronadjete ove knjige (sa obzirom na starost, ne znam baš), preporučujem da pročitate. Takodje, ukoliko vaša mama ili baka vole da čitaju, verovatno ćete naći ove knjige u njihovim kućnim bibliotekama :)

Idealna jesenja fotografija?

Heej! Kako ste danas? Da li je jesen ušla u vas? Iskreno, nikada je nisam volela. Škola, dim od zimnica, kiše, mokre čarape, no, sada potpuno drugačije gledam na nju i divna mi je! Uživam da fotografiešm cozy autmun itd.. Danas pričamo o tome kako napraviti idealnu jesenju fotografiju, i usput, podelila bih jednu ideju sa vama.

Na početku, nije u pitanju nikakvo takmičenje, nema nagrada itd. Samo jedno nazovimo instagram druženje. Naime, pošto ćemo ovih meseci sve uglavnom fotkati upravo jesenju euforiju, bio bi red da te fotografije završe na instagramu. A sad, zašto ne bismo dodali neki poseban hašteg? Neki koji se ranije nije javljaju i koji ćemo prve upotrebiti. Prvo mi je palo na pamet #bifalllovers. Izgleda čudno, ali recimo da to predstavlja "Bloggers&Instagramers fall lovers". Sada se osećam jako glupo zato što ne umem čak ni da prenesem na šta sam mislila, ali nadam se da razumete. I onda, povremeno posetimo taj hašteg, gledamo kako raste, zapratimo one koji postavljaju, komentarišemo, družimo se itd. Ako neko želi da učestvuje neka mi se pridruži :)

Eh sadd, upoznati smo s jesenjim bojama koje moraju biti priključene, dakle: braon, bež, maslinasta, bordo, žuta.. Ukoliko ih nema na fotografiji, nije to to.

Dalje, tu su i neki rekviziti specifični za ovo doba godine: lišće, ćebad, dzemperi, čarapice, topli napici, lešnici, orasi, kukuruz, knjige...

Pronadjimo svetlost i najbolji ugao, i tu je sva filozofija, naša idealna jesenja fotka je stvorena. Ovo su neke današnje, i to je tek početak. Kako vam se čine i da li biste neku izdvojili?

Story time: Padaću čitave godine?

Stari ljudi kazu "Šta radiš na Bozić, radićrš čitave godine". Ove godine, moj Bozić je protekao prilično uzbudljivo, ali izuzmimo prvi deo dana. Kada je bilo oko 20h, izašla sam napolje sa drugaricom. Šetale smo i smrzavale se. Padao je jaak sneg, ili kiša, nisam sigurna. Ipak, to nam nije smetalo jer smo bile baaš raspolozene. U nekom delu večeri otišle smo na terene ispred naše škole. Jedan deo bio je potpuno zaledjen. Inače, ti tereni su uvek osvetljeni a oko njih su diskoteke. Naravno u to vreme u jednoj diskoteci do nas se odrzavala Bozicna zurka. Ne znam da lli je više ljudi bilo unutra ili napolju, ali muzika je bila odlična i sve se čulo. Šetale smo okolo, slušale, pevušile i slično.

Potom smo krenule da se klizamo po tom ledu. Bilo je zanimljivo. U jednom trenutku ispred diskoteke izbila je "tuča". Tačnije, devojka je tukla momka, kad kazem tukla, ne mislim šamarala, već stvarno tukla (inače trenira boks, ranije je prebijala momke do granice da dolaze hitna pomoc i policija, ali nećemo sad o njoj). I tako, svi su stali oko njih, prilazili da razdvoje itd. Kada su je konačno razdvojili, počeli su da se svadjaju ovako, rečima. Iz nekog razloga to je bilo stvarno smešno i niko nije zeleo da se meša. Za to vreme,  ja sam na ledu gledala u njih i u jednom trenutku došla na sjajnu ideju. "Hej, klizači izvode divne pokrete na ledu, svi pogledi upereni su u njih, tako da me niko neće videti ako probam". Jer inače ne volim da budem u centru paznje. Ono što sam zelela da izvedem bilo je sledeće: Potrčim, podignem jednu nogu, zavrtim se i u tom okretu čučnem na jednoj nozi. Kako sam to planirala ne pitajte. Osmotrila sam situaciju i ustanovila da niko ne gleda ka meni.
Ali kada sam potrčala, digla se na nogu i počela vrteti, pala sam na stomak čitavom duzinom. To ne bi bilo tako strašno da tim padom nisam oborila neki metal čiji je zvuk ozvanjao prejako. Svi su pogledali i većina je bila u fazonu "Da li ti je dobro" dok su ostali crkavali od smeha. Modrice su mi ostale danima, i prilično sam se povredila, ali to nije bio razlog zašto nisam ustajala. Lezala sam tako na podu barem još 15 minuta plakajući od smeha. Kada su videli da mi nije ništa, SVI su se smejali. Tada me nije bilo nimalo blam i nisam mogla da dodjem sebi dosta dugo, samo sam se smejala. A i oni sa mnom. Čak je i ta devojka zaboravila na svadju.

Sutradan se išlo u školu, svi sa te zurke su bili tu, na hodnicima, oko učionica, u učionicama. Ja nisam mogla da idem normalno jer me noga jako bolela, i kada sam primetila kako me gledaju bilo me pomalo blam. Okej, malo više.

Ako se pitate da li sam padala i kasnije, po onoj rečenici. Jesam, ali ne prečesto. I uglavnom me niko nije video, osim onog dana kada sam pala sa tribina jer sam se smejala drugarici koja je pala pre mene, ali to je već druga priča hah..

Nazalost, ma koliko ovo smešno bilo meni i onima koji su gledali, ne znam da li sam uspela to da prenesem na vas. Mozda vam nije baš interesantno, ali tamo je stvarno bilo smešno.. Do sledećeg posta! :*

Šta volim da čitam?

Veći deo ove naše divne blogosfere spada u knjiške moljce (koliko sam imala priliku da primetim). To mi je jako dopada, stoga sam i pokrenula rubriku Knjiški moljci. Uvek rado skoknem s jednog na drugi blog, pogledam šta je koja blogerka pročitala, kakvi su joj utisci, predlozi. Prosto se izgubim u svim tim naslovima.

Eh sad, desi se da mi se neka knjiga kojom su drugi oduševljeni ne dopadne, ili obrnuto. I to je u redu. Svako ima svoj ukus i o tome se ne diskutuje.
Činjenica je da ipakk svaka knjiga ima svoju pouku. I šta god da pročitate, naučiće vas barem jednoj životnoj lekciji i zagolicati vašu maštu da nastavite razmišljati o njoj. U današnjem postu želela bih da sa vama popričam o knjigama koje volimo. Koje žanrove, pisce, kakav stil pisanja itd. Pišem vam ovde, a vaše mišljenje očekujem u komentarima.
Pre više od godinu dana napisala sam post na temu hronologije mog čitanja. I da, moj ukus od tada dosta se izmenio. Ipak, rado se osvrnem na sve te knjižice jer su obeležile određene periode mog života.

Oduvek sam volela da gledam Mesto zločina (Istražitelji iz Majamija, CSI Njujork, itd itd), i ostale detektivske, kriminalističke serije, kao i filmove. Ipak, takve knjige me nisu privlačile. Mama ih obožava i uvek sam gledala kako ih s uživanjem čita, a bila sam u fazonu "Kako možeš da čitaš nešto gde ćeš morati da razmišljaš, bez da se opustiš". Medjutim, postala sam njena kopija. I to nije period koji traje mesec dana, već znatno duže. Ipak, razvijao se postepeno, volela sam daa čitam neizvesne avanturističke romane i naučnu fantastiku, sada, sazrevši malo, popela sam se na nešto viši stepenik i počela da se bavim ozbiljnijim štivom. Naučila sam da razdvojim ono što volim od onoga što mi se ne dopada.

Pa tako, ne volim više naučnu fantastiku, nestvarne dogadjaje i priču o savršenom životu. Volim knjige u kojima ću se istinski pronaći, u kojima ću se sjediniti sa likom, plakati i smejati se.
Ipak, ne volim ni tmurne knjige, gde se sve vrti oko ubistva i kriminala bez ijedne svetle tačke, a opet, ne volim ni klasične ljubavne romane, patetične i romantične priče.
Ne volim istoriju. Tačnije, određeni njen deo. Ipak, volim kada se poneki istorijski podatak nadje u knjizi, i dočara mi taj davno prošli momenat.
Šta volim? Volim svestrane knjige. Uglavnom kriminalističke/detektivske, u koojima nije sve bazirano na jednom slučaju, već se autor dotiče života likova, ubacuje elemente romantike, komedije, možda i horora, ubacuje akciju i napete delove. Volim da čitam knjigu širom otvorenih očiju do duboko u noć, da grizem nokte i čupam kosu isčekujući razrešenje i baš kada mislim da sam nadomak istog, nailazi još veći problem, pa onda ispočetka. I ne, nije mi naporno da razmišljam o tome, nije teško kada to voliš i uživaš u tome.

Trenutno najviše volim Agatu Kristi i Sidni Šeldona, mada, ne čitam isključivo njih.
Agata Kristi je definitivno neponovljiva spisateljica, želim da pročiitam svih 66 detektivskih romana koje je ona napisala! Iskrena da budem, pročitala sam samo jednu njenu knjigu, no, moja mama je takođe obožava, pa mi je prepričala još ponešto, a gledala sam i čuvenu seriju o Poarou koji se neretko pojavljuje u njenim delima. Iz knjige koju sam pročitala naučila sam toliko toga. Od matematike i hemije, preko logike, prava i tako u nedogled. Saznala sam kako koji otrov deluje na ljudski organizam, koje tačke tela su najslabije, a opet, tema je toliko logična, a opet teška za predpostaviti jer su preokreti neverovatni.
A sada, Sidni Šeldon. Fenomenalan pisac, kakav se više ne rađa. Takođe, želim da pročitam i sve njegove romane. On je upravo ono o čemu sam vam govorila. Priča o jednoj situaciji, a opisuje na desetine drugih. Svaki njegov lik ima svoju priču, nije knjiga u kojoj se dogodilo nešto i svi misle samo o tome, već je zaista realan i prikazuje stvarnost kakva jeste. Takodje, sjajni obrti, napetost, akcija, ma savršeno.
Takodje, volim da čitam životne priče i iskustva. Na primer, obe knjige Kristijane F. su me oduševile, tako se zabavimo, srodimo s likom i najbitnije izvučemo pouke iz tudjih grešaka,,

Tu nisu samo oni, ali eto, ovog puta sam ih izdvojila. Pisaću vam češće (ako želite) o knjigama koje čitam i volim, pa ćete i sami videti o čemu se tu radi.
I naravno, povremeno volim da pročitam i neku potpuno laganu knjigu, jer ima odličnih, ili neku tipičnu tinejdžersku gde je radnja nešto manje dinamike, ali ipak mi se jako dopadne.

Nadam se da vam nisam dosadila ovim dugim tekstom, ali eto, napisala sam ga. Očekujem vaše mišljenje u komentarima (kao što sam već rekla), šta mislite o ovome, šta vi volite da čitate, gde, kada, kako.... :)

Morning routine for school | Fall edition

Dobro došli u moju jesenju, jutarnu rutinu za školu :) Budim se u 07:10h. Nakon teškog buđenja, odlazim  u kupatilo..

Tamo se umivam, i perem zube, i oblačim..

Potom sledi šminka, a ona uglavnom ovako izgleda, inače, gel za obrve koristim za trepavice

Ipak, s vremena na vreme poželim da dodam neki ruž za usne. Ovo su mat olovka i karmin

Uživo, one su potpuno mat i dosta su svetije od ovoga

Takodje, ponekad poželim da dodam labelo, obično je to jedno od ova dva, jer ne volim labela u boji za školu :)

Proveravam da li sam spakovala sve knjige. Sa svim tim završim oko 07:30h kada odlazim na stanicu kako bih uhvatila autobus.

Ii na kraju, obuvam patike i odlazim :)

Jesam li se pokajala što sam upisala gimnaziju?

Kao što već verrovatno znate, u septembru krećem u drugi razred srednje škole, gimnazija, prirodno-matematički smer. Verujem da ste već slušali razne predrasude o gimnaziji, da sa njom ništa ne mozete raditi, da je upisuju loši djaci itd. Iskreno, ne shvatam takva mišljenja. U današnjem postu pišem vam da li sam se ja pokajala, i kako je tamo zaista.

Na samom početku - nisam. Da opet biram, isto bih odlučila. Škola je inače u mom gradu, tačnije u gradu pored, do nje moram autobusom, ali često sam tamo i sve je to blizu tako da isto kao da je jedan grad. Ono što me nervira jeste što svaki drugi profesor kaze "Vi ste gimnazijalci, vi morate to da znate".

Što se bodova tiče, nije teško upasti i to stoji, ali, teško je završiti školu sa dobrim prosekom. Tačnije, nije teško ako si spreman da učiš i radiš. Bez obzira što je moj smer matematički, sve predmete učimo podjednako, čak nam i profesori nemačkog, engleskog i latinskog kazu "Vi ste matematičari, morate ovo znati", dok konkretno za jezički smer imaju nize kriterijume, barem u mojoj školi.

Uzasno me nervira što postoji profesorka koja će na svaki način da omalovazi i spusti učenika. Niko ništa ne moze da kaze a da ga ona ne uvredi. A kada je znanje u pitanju, moramo da znamo sve od a do š i iz knjige, i sa njenih predavanja, i sa raznih internet sajtova koje sami pronalazimo. I da, u pitanju je geografija, koja nema baš puno veze sa matematikom, ali shvatate već.

Medjutim, u mojoj osnovnoj školi je bilo puo takvih nastavnika, pa sam navikla. No, ostali profesori su stvarno korektni. Svako ima svoj kriterijum i ispod toga ne ide. Ima nekoliko jako jaako strogih, koji od zakljjučne ocene prave ispite (ostave sve godine izmešano, podele ih u grupe i tako ispituju satima, moja drugarica je jednom ostala do sedam sati uveče, a prva smo smena).

Odaljih se od teme, dakle, ukoliko upišete gimnaziju, stičete znanje iz svih oblasti zivota, sve što ste učili u osnovnoj sada proširujete. Ukoliko znate da zelite biti pilot, ekonomičar, ili tako nešto, logično je da gimnazija neće biti vaš izbor. Što se daljeg školovanja tiče, mozete da upišete apsolutno svaki fakultet! (zapravo ne svaki, ali veću većinu) A kako imate stečeno znanje iz svih sfera zivota, prijemni vam neće biti toliko naporan.

Ono što zelim da kazem jeste da ćete stvarno znati dosta toga. Ja sam uvek bila vukovac, ali u samo jednom polugodištu prve godine naučila sam više negoo za čitavu osnovnu školu. Testovi znaju da se nagomilaju, raspored je jako gust, ponekad nas ostave u školi do tri, četiri sata da radimo vezbe, eksperimente ili zadatke. Ali, nijedna škola nije laka.

U svakom slučaju, kada se osvrnem na gradivo, nije to toliko teško, ali sve je do profesora. Oni ubijaju našu psihu, traze sitne detalje, pokušavaju da te zbune, no na kraju sve ispadne dobro. Da nisu takvi, verovatno bismo olako shvatili gradivo i ne bismo ga savladali.

I da, što se društva tiče, ovde mi je hiljadu puta bolje nego u osnovnoj. Svi su nekako zreliji, nema toliko zavisti i ogovaranja, mogu slobodno prići nekome ko je četvrta godina da normalno pričamo, za razliku od onog kad osmaci kazu "Jao, ti si petaak, šta ću sa tobom da radim". Znam, znam, prošla sam to. Verujem da se ne dešava samo kod mene da se dečaci u tom periodu sedmi, osmi razred uzdignu, i počne sva ona priča, shvatate me već haha, ovde toga zaista nema (ima par slučajeva, ali gledam onako uopšteno). Svi smo slozni, kada jedno odeljenje odlaze test i profesor ne popušta, dodju sva ostala da ga mole hahah.

Prvih dana smo se na primer redovno gubili po hodnicima jer je škola baš velika, i niko nas nije gledao čudno, niti su namm se smejali, nego su nam pomogli da se osećamo kao da smo tu godinama. Često nam organizuju i izlete, na koje idu sve četiri godine zajedno, i tamo uvek bude predobro. Zaista mi je drago što sam član takve "ekipe" i nadam se da će biti isto i za tri godine.

Pokajala se nisam, kao što rekoh. Mislim da ću nakon ovoga imati dobru podlogu znanja za mnoge fakultete (mada, mislim da je prilično teško upasti tamo gde bih ja zelela), a pored toga, imaću i prilično dobro opšte obrazovanje.

Pa, ima li ovde gimnazijalaca? Kako se vama čini? Da li je kod vas ovako, šta planirate dalje? I da li kod vas postoji ova čuvena "Vi ste gimnazijalci, vi morate sve da znate" 

Ako ste još uvek u osnovnoj, šta biste zeleli da upišete?