субота, 12. септембар 2015.

iCat camp - Šta nas zaista čini srećnima?


Iiiii, dugo očekivani, ako mogu tako da kažem, drugi po recu iCat kamp post! Sreća je opširan pojam, da li biste umeli da date tačan odgovor na pitanje: Koja je definicija sreće, tj. šta je sreća? Verovatno ne. U današnje vreme, kada nam je loše, žalimo se, kukamo, prenosimo nervozu na druge, mislimo da je baš nama najgore. A onda, kada smo srećni, pronađemo nešto da nas rastuži, i barem taj kratki trenutak sreće, zaboravimo. Kod mene odavno nije tako! Evo primera: Mene je učiteljica u prvom razredu jako isplašila u vezi škole, sve što sam znala jeste da moram biti odličan učenik, i pitam se zašto nisam postavila to čuveno "zašto?". Kad bolje razmislim, bolje što nisam. Već tada, u nižim razredima, počela sam vredno da učim i stvaram radne navike. Veče pred test, odgovaranje ili takmičenje, ne bih mogla da zaspim, osećala bih bolove u stomaku i glavi, a kada odem u školu, postajalo je i gore. Plakala sam za svaku četvorku, a nimalo se nisam radovala peticama. Roditelji su mi uporno govorili da to nije dobro, ali ništa. No, u petom osnovne sam se opametila. Shvatila sam da time narušavam i svoje zdravlje, okej, ništa mi se nije dogodilo, ali da sam nastavila sa tim.. Pored toga, osećala sam se kao robot, "uči da ne dobiješ četiri". Tada, u petom razredu, odlučila sam da ostanem pri radnoj navici, da ostanem odlična, ali da se ne nerviram. I nekako, u mojoj glavi se sve promenilo, počela sam da se radujem kada bih naučila lekciju, kada bih omanula na testu, kontrolisala bih se, a kada bih ispunila cilj, i dobila pet, bila bih presrećna. Nisam više dozvoljavala sebi da budem tužna, pronalazila sam sreću u svim segmentima života. Moram priznati da sam vrlo emotivna, sitnice me povrede, ali kroz taj proces menjanja sebe, došlo je do toga da nikad nisam dozvolila suze u društvu (moje), jednostavno, pred drugima sam drugačija, nikome ne pokazujem svoju bol i patnju, ni pred kim ne plačem, nikome se ne žalim. Možda je loše, ali, više volim da se jednom u mesec dana isplačem za sve što se skupljalo, nego da drugima pokažem svoje slabe tačke, da me poremete, pa da se nerviram svakoga dana, znate, nisu svi dobre osobe.


Iii, sada možda mislite da sam skrenula sa teme, ali nisam. Kod mene je to vezano za školu, kod nekoga je u pitanju sport, ljubav, prijateljstvo, porodica.. Morate shvatiti da imate jedan život, suze neće pomoći. U životu nije kao kada ste mali, pa počnete da plačete, a onda mama posustane i kupi vam igračku. Ako se budete nervirali, pre svega, narušićete zdravlje, a to ne želite, zar ne? Dalje, postaćete potpuni pesimista, zaboravi ćete osećaj sreće, radosti, ispunjenosti. Zbog čega? Zbog ocene, lažnog prijatelja, povrede, zabranjene ljubavi? Ima puno gorih slučajeva. Ne želim ovde da pišem u kakvim se sve situacijama ljudi mogu zadesiti, znate i sami, ali možete primetiti koliko su oni srećni kada im se ispuni neka malecna, njima veelika želja.
Zapravo, nas male stvari čine srećnima, ili bi tako trebalo biti. Mi, i samo mi o tome odlučujemo. Dozvolite sebi da vas razveseli omeh malog deteta, sunčan i vedar dan, pohvala nastavnika, kompliment prijatelja, naučena lekcija, sve sve sve. Nemojte biti tužni zato što nemate telefon od 1000e, čitavu sobu za ormar, kuću sa pet spratova, i ne znam šta sve ne, to ne čini život, možete i bez toga, zadovoljite se malim stvarima.


Još nešto ću da podelim sa vama. Moja nastavnica srpskog jezika u petom razredu, i ona je dosta uticala na moju promenu, ali nažalost, preminula je pre dve ili tri godine, bila je veoma pametna. Često nam je na neke interesantne i zabavne načine davala savete, koje tada nismo razumeli, a bilo ih je, dosta. Neke sam upamtila jer su dobijeni iz anegdota ili šale, ali, tek sam od skoro postala svesna koliko su zapravo istiniti i važni, moram reći da mi je žao jer joj se nisam zahvalila, ali, sa obzirom da je doosta generacija izvela na pravi put, verovatno je znala da ćemo joj, kad-tad biti zahvalni. Jednom prilikom, rekla je "Čovek koji ima hiljadu želja je srećan čovek, a onaj koji ima jednu, ili ni jednu, je budala." Deca, ko deca, tada smo se smejali, naravno, usledilo je i objašnjenje koje nismo saslušali. Ako već niste shvatili, evo o čemu ovo govori: Kada imate dosta malih želja, ostvarujete ih jednu po jednu, i kako koju ostvarite sve ste srećniji i srećniji, taj niz se nastavlja i  ne prestaje. Nasuprot tome, ukoliko imate samo jednu, veliku želju, vi ćete biti pod stresom dok je ne ostvarite, a za to će vam trebati dosta vremena, mogućnost je velika da će vam to što ste dugo čekali dosaditi onog trenutka kada dobijete, ili u nekom kraćem vremenskom periodu. Zbog toga,ne postoji formula za sreću, jednostavno -Be happy and smile :)

2 коментара:

  1. Zaista zanimljiv post, obožavam inspiration postove! I ja sam imala slične, ali sam ih izbacila. U svakom slučaju, sjajno ♥ Inače, nova sam, imam blog, ako si zainteresovana, pogledaj, učlani se ako ti se svidi.

    katieslittlecorner.blogspot.com

    ОдговориИзбриши
  2. Odličan post :) Dok sam čitala post imala sam utisak da pišeš o meni...Ja sam se sve negde do sedmog razreda stresirala za svaku četvorku i uopšte se nisam radovala peticama,ali jednostavno od sedmog sam postala drugačija i nisam se traumirala za svaku četvorku jer sam znala da ću je popraviti i to je to.... :D
    http://fashionawakebyb.blogspot.com/

    ОдговориИзбриши

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...